AJANA

"Leno, neću ti oprostiti što si me ispalila u ovakvom trenutku", odglumim uvređenost, a sa druge strane telefonske linije začujem njen smeh.

"Dobro ćeš se ti provesti i bez mene, ne sumnjam u to. Hajde idi sada, ne želiš da zakasniš na sopstvenu proslavu."

"Nadoknađujemo čim se vratiš", kažem joj ozbiljno.

"Dogovoreno i popij koje piće i za mene, ljubim te", Lena mi kaže pre nego što prekine poziv.

Duboko uzdahnem pre nego što počnem sa spremanjem. Danas posle toliko godina rada proslavljam diplomiranje, a moja najdraža osoba neće biti pored mene. Nedostaje mi Lena jer nisam navikla da ovako dugo budemo razdvojene, ali vremenom sam shvatila njenu ljubav prema umetnosti i zašto joj je ova obuka toliko bitna. Istini za volju izlazim da bih se napila i uživala u mladosti, posao je svakako nešto o čemu ne moram da brinem. 

Moji vršnjaci proslavljaju završetak studentskog života i započinju potragu za poslom iz snova, a ja samo težim ka tome ne postanem dosadna kao moj stariji brat. Možda jesam crna ovca u porodici, ali ja zaista ne želim da postanem neko ko će danonoćno sedeti u kompaniji i čekati da mu život prođe; mladost je jedna i ja planiram maksimalno da je iskoristim.

Telefon mi ponovo zavibrira i ja se odmah javim Maksimilijanu.

"Molim bato, otkud si se setio mlađe sestre?"

"Ajana ne šegači se sa mnom, zovem te jer roditelji ne mogu dva sata da te dobiju na tvoj telefon; majka umire od brige. Šta si uopšte radila?", dočeka me njegovo mrzovoljno raspoloženje.

"Pričala sam sa Lenom, ne drami. Šta sam propustila?"

"Sutra u šest uveče treba da budeš u porodičnoj kući, roditelji žele da proslavimo tvoje diplomiranje. Nemoj da ti padne na pamet da se opet ne pojaviš."

"U redu, biću tamo."

"Obezbeđenje sam ti postavio ispred zgrade, oni te vode u večerašnji provod i molim te da sutra ne osvaneš u nekom od časopisa sa neprikladnim naslovom. Od sledeće nedelje ćeš imati sastanke sa našim saradnicima, imaj to u vidu."

"Kakav provod?", pokušam da odglumim iznenađenost, jer ne želim ponovo obezbeđenje za vratom.

"Ne pravi se luda, znam da večeras izlaziš sa prijateljima; i ja sam pre nekoliko godina proslavljao. Mom obezbeđenju nećeš pobeći i bolje ne gubi dragoceno vreme pokušavajući, oni su tu da bi sklonili medije i pobrinuli se za tvoju bezbednost."

"Poljubi Zaru za mene i pozdravi Nikol", kažem pre nego što mu prekinem poziv, jer već kasnim.

Uđem u sobu koja predstavlja moj ormar i počnem da razgledam haljine koje do sada nisam nosila. Odlučim se za kratku srebrnu haljinu i odmah je obučem, a zatim se osmehnem sopstvenom liku u ogledalu.

 Haljina savršeno ocrtava svaku moju oblinu i ja shvatim da su mi se oni naporni treninzi u teretani ipak isplatili. Nasmejem se pri pomisli na reakciju koju bi imali moji roditelji i Maksimilijan da me sada vide; daleko sam ja od njihovog formalnog stila.

Našminkam se, a zatim pažljivo ispravim kosu; želim da večeras izgledam savršeno. Obujem jedne od svojih najdražih štikli i izađem iz stana. Pošto mi iz nekog razloga bude žao Maksa, obučem kaput i prikrijem dužinu svoje haljine; pružiću mu jedan dan mira od čišćenja mog medijskog nereda, bolje reći, pokušaću.

Izdahnem kada ugledam osmoricu ozvučenih muškaraca u odelima ispred zgrade.

"Dobro veče, gospođice Keringen!", jednoglasno me pozdrave i ja osetim kako mi glava pulsira.

"Hajmo da odmah razjasnimo neka pravila, pošto od sutra preuzimam deo kompanije znači da postajem punopravna sa Maksimilijanom. Bude li moj stariji brat dobio bilo koju sliku iz mog večerašnjeg provoda ili koji od vas pokuša da me spreči u piću, svi ćete biti otpušteni čim Maksimilijan negde otputuje. Vaš posao je da obuzdate medije i ništa više. Jesam li bila jasna?"

Ne sačekam njihov odgovor, već prođem pored njih, a zatim se smestim u crnog džipa i obavestim društvo da stižem. 

Čestitam samoj sebi na tome koliko sam uverljivo zvučala, jer je polovina obezbeđenja ušla u auto bez reči. Izgleda da sam ipak nasledila nešto Keringenske krvi od svoje porodice. 

Stigne mi poruka od Stefani u kojoj mi je poželela dobar provod. Volim je kao sestru, ali ona zaista preteruje sa spremanjem nekih ispita; a ja bih zaista volela da je sa mnom. 

Dam adresu vozaču i ostatak puta provedem razgledajući slike koje mi je Lena poslala. Ne kažem ovo jer mi je najbolja drugarica, ali njena dela su zaista neverovatna.

Obezbeđenje me obavesti da smo stigli ispred poznatog kluba i ja izađem u njihovoj pratnji. Lešinari od novinara odmah nagrću na mene sa pitanjima i fotoaparatima, ali ih obezbeđenje, koliko je to moguće, drži pod kontrolom. Zaista ne znam kakvo je to zanimanje uhođenja drugih ljudi i iskreno ne poznajem ni jednog novinara koga gotivim; svi su oni potkupljivi.

Obiđem ljude koji čekaju u redu i obezbeđenje kluba me odmah propusti; često boravim ovde jer je moj poznanik vlasnik i pouzdano znam da nema skrivenih novinara. Krenem prema četvrtom spratu kluba jer je on večeras rezervisan samo za moju proslavu. Većinu ovih osoba i ne poznajem, ali večeras samo čeznem za zabavom; upoznaću ih tokom večeri.

Odmah me zapljusne miris alkohola i duvanskog dima, praćen glasnom muzikom. Krećem se kroz masu ljudi u ritmu muzike ka svom separeu u zabačenom uglu prostorije.

"Čestitam našoj diplomiranoj menadžerki!", jedna od mojih drugarica me pozdravi čim me primeti.

"Hvala ti, Klaro."

"Neće valjda gospođica Keringen postati dosadna kao ostatak porodice", Skaj Almond mi zavodljivo namigne.

Dugo se poznajemo i naši roditelji su kućni prijatelji, on je jedna od retkih osoba sa kojom se družim i van porodičnih proslava; a uz to se odlično razumemo.

"Ništa ne obećavam Skaje", namignem mu i skinem kaput.

"Ne smemo to dozvoliti", nasmeje mi se i poruči flašu votke za naš sto.

"Ti nemaš pravo bilo šta da mi kažeš, radiš svake noći", našalim se sa njim, jer odlično znam da je vođenje kluba preuzeo samo da bi mogao da uživa u noćnom životu.

"Šta da ti kažem, volim svoj posao."

Konobar se vrati sa našim pićem, a Skaj Klari i meni odmah napuni po jednu čašu.

"Gde ste našli ovolike ljude?", upitam ispijajući čašu votke.

"Ja sam pozvala celu klasu", Klara mi se nevino osmehne.

"Ja poslovne partnere."

"Vas dvoje niste normalni", iskreno se nasmejem gledajući u masu ljudi koje prvi put u životu vidim.

"Što više to bolje", Skaj mi sipa još jedno piće.

Posle ni sama ne znam kog pića po redu, pevala sam iz sveg glasa i igrala u ritmu muzike. Časovi pevanja se mojim roditeljima definitivno nikada neće isplatiti, ali meni oni treninzi plesa definitivno hoće.

"Videla sam pravi komad, ja odoh u lov", pripita Klara me obavesti i uputi se ka uglu prostorije.

Pošto je Skaj zauzeo separe sa nekom od večerašnjih gošći pogledom tragam za nekim sa kime bih se mogla dobro provesti. Ugledam mišićavog crnokosog muškarca koji mi se učini poznato u uputim se ka šanku za kime je sedeo. Poručim piće od konobara i ciljano privučem njegovu pažnju. Moj pogled se susretne sa njegovim tamnosmeđim očima i na njegovom licu ugledam osmeh; imao je bradu ne stariju od dva dana i bio je baš po mom uskusu.

Imam osećaj da ga poznajem, ali zbog alkohola zaista ne znam odakle, a iskreno nije me ni briga. Izgleda privlačno i biće mi odličan za večerašnju zabavu.

"Ajano, otkud ti ovde?", upita me snažnim muževnim glasom i ja osetim poriv da ga poljubim.

Znači ipak ga poznajem…

"Proslavljam diplomiranje", zavodljivo mu se osmehnem, a on me odmeri pogledom.

"Čestitam na tome", opet mi se obrati tim muževnim glasom.

"Samo da proverim, nisi neki od saradnika Keringen Imperijala?"

"Zaboga, koliko si ti popila večeras?", pokuša da zadrži smeh, ali mu to ipak ne pođe za rukom.

"Samo odgovori na pitanje."

Iskreno se ne sećam odakle ga poznajem, ali čak ni pijana sebe ne želim da dovodem u situaciju flertovanja sa budućim poslovnim partnerima; koliko god oni privlačno izgledali.

"Ne, nemam nikakve veze za tom kompanijom. Zašto?", zainteresovano me upita i dalje se smejući.

Odlično, to je odgovor za kojim sam tragala.

Bez razmišljanja se prepustim želji i priljubim usne za njegove, a on mi se ne opire već prihvata moj poljubac. Uživam u njegovim usnama, a on me privlači bliže sebi i rukom mi mrsi kosu. Ni jedan poljubac u životu nije mi se činio ovako vatrenim, kao ovaj.

Odmaknem se od njega kada mi ponestane vazduha, a on mi namigne; uživao je on i više od mene.

Uzmem piće koje mi je konobar doneo i krenem da ga ispijem, ali me on uhvati za ruku i spreči u tome.

"Zaista mislim da bi trebala da usporiš sa tim pićima, dosta je bilo za jedno veče, pozliće ti…"

"Kako bi ti znao da će mi pozliti nisi doktor?", oslobodim ruku i popijem koktel, osećam mešavinu gorko-slatkog ukusa i to mi prija.

"Jesi li sigurna u to?", vidim kako njegove usne formiraju osmeh.

"Zasigurno, svi koje ja poznajem su blago rečeno matori i gojazni, a na tom telu mora poprilično da se radi", rukom pokažem na njegove izvajane mišiće i nastavim da se igram sa sada već praznom čašom.

"Shvatiću to kao kompliment."

"Shvati kako hoćeš", ustanem sa svoje barske stolice i ovoga puta se smestim kod njega u krilo. Bilo mi je potrebno neko vreme zbog dejstva alkohola na moj organizam i ovih prokletih štikli, ali sam na kraju ipak uspela.

"Sada definitivno mislim da si previše popila…", predrži me, jer sam umalo pala.

"Ne dosađuj, taman si mi se dopao."

Ućutkam ga još jednim poljupcem i obgrlim ga oko vrata, večeras uživam; a sutra se mogu kajati. U početku mi se opirao, ali na kraju ipak nije odoleo mojim usnama.

Naš poljubac ovoga puta prekine vibriranje telefona u njegovom džepu i on odmah posegne za njim. Muzika u ovom delu kluba je bila nešto tiša i uz malo skoncentrisanosti mogla sam čuti razgovor.

"Imam par pitanja, treba mi pomoć… Gde si ti uopšte?", čujem ženski glas.

"Zaboga Stefani, tri ujutru je, ostavi se knjiga i spavaj", muškarac u čijem sam krilu sedela uzdahne.

"Hajde pričaj gde to lutaš!", ženski glas mu veselo kaže i ja se u trenutku otreznim shvativši čiji je.

Prepoznam Stefanin glas i shvatim da sedim, ni manje ni više, nego u krilu njenog "najboljeg prijatelja". Stefani je prethodnu godinu provela radeći sa njim u Africi i definitivno joj nisam verovala da između njih nema ničega. Pokušam da ustanem, ali me on spreči.

"Stefani, zovem te kasnije, važi?", obrati se mojoj prijateljici.

Ponovo pokušam da ustanem, a ovoga puta uspem i počnem da se probijam kroz masu ljudi idući ka izlazu.

Ovo samo meni može da se desi…Od svih muškaraca na svetu, ja sam baš morala da se ljubim sa dečkom svoje drugarice.

"Ajana!", čujem ga kako me doziva, ali se ne obazirem. 

Zaboravim na kaput u kome sam došla i istrčim na zadnji ulaz ispred koga me je obezbeđenje čekalo, ne mareći za naslovnice na kojima bih sutra mogla završiti; ali na moju sreću nisam primetila ni jednog novinara.

"Gospođice, šta se desilo?", zabrinuto me upita jedan radnik.

"Ulazite u auto, idemo odavde."

"Gospođice…"

"Ajana, sačekaj! Želim da razgovaramo...", vidim Regana kako silazi niz stepenište.

"Rekla sam nešto!", viknem na radnika i on me posluša. Uđem u auto i zalupim vrata iz sve snage, a odmah nakon toga auto se pokrene.

Pogledala sam u retrovizor i videla ga kako staje na mestu gde sam nedavno stajala. Tek kada ga izgubim iz vida izdahnem i prisetim se svega što sam radila.

"Ovo se nije desilo, prenesite ostalima iz drugog auta", kažem obezbeđenju i oni potvrdno klimnu glavama, verovatno se prisećajući mog obećanja.

 Šta sam to učinila?