TIFANI

Ustanem od svog radnog stola i protegnem se, jer već dva sata radim zaostalu papirologiju. Ponovo radim duže, ali se ne žalim jer planiram da veče provedem uživajući uz Konrada. Nas dvoje se neočekivo dobro slažemo i iskreno se nadam da će tako i ostati.

Nakon i više nego neprijatnog razgovora koji je imao sa mojim roditeljima, majka je počela mnogo više da me hvali, a takođe je prestala sa svojim provodadžisanjem. One večeri sam htela da ga ubijem, jer je pred mojim roditeljima izveo predstavu za pamćenje. Nakon koje me na rastanku poljubio u čelo i poželeo mi laku noć.

Moja majka se jednostavno istopila ispred njega, oprostila mu je i to što je posvađao sa koleginicom stajući na njegovu stranu. Konrad je vešto lagao objašnjavajući mojoj majci da je moj propali udvarač bio previše navalentan i da je on morao da se umeša.

Ono što me posebno dirnulo nakon te večeri bio je osmeh na licu mog oca koji se retko smejao. Moj otac je oduvek bio osoba koja nikada ne pokazuje emocije, ali iskreno je voleo svoju porodicu, bio  je i previše zaštitnički nastrojen prema meni jer me još uvek video kao nestašnu devojčicu kakva sam bila. Ja sam zenica njegovog oka koju nije prepuštao nikome, ali stekla sam utisak da je Konrada zgotivio. 

Vratim se poslu sa ciljem da što pre završim, jer želim da vidim svog dečka. Još uvek je ovo strano za oboje i često se sporečkamo oko gluposti, ali verujem da se to nikada neće promeniti i naučili smo da pravimo kompromise. Nas dvoje definitivno nismo najskladniji par koji postoji i oboje posedujemo mnoge mane, ali nama odgovara ovo što trenutno imamo.

Uputila sam svoje specijalizante u njihova večerašnja zaduženja i nakon toga sam bila slobodna da krenem ka svome stanu i spremim se za sastanak. Vozila sam brže nego inače i iskreno se nadam da sutra u svom poštanskom sandučetu neću ugledati neku kaznu, jer ću je u suprotnom proslediti Konradu.

Ušla sam u svoj stan i otišla pravo u kupatilo da se osvežim nakon i više nego zahtevnog radnog dana. Nakon tuširanja mi stiže poruka od Konrada u kojoj me obaveštava da će zbog obaveza ipak zakasniti i da ga čekam u njegovom stanu. Pošto mu odgovorim vratim se spremanju za večeras.

Oblačim kratku crnu haljinu bez leđa koju sam specijalno izabrala da nerviram Konrada, jer znam koliko mrzi moj izbor garderobe za izlaske. Ja sam osoba koja ima mnoštvo prefinjenih i elegantnih haljina za posao, ali u slobodno vreme ipak volim da se oblačim izazovnije i time mamim poglede telom na kome sam dugo radila. Ja nisam neko ko pati za time da bude u centru pažnje; ali da se ne lažemo, svakoj ženi prija da povremeno dobije kompliment na račun svog izgleda.

Podižem kosu u francusku punđu jer želim Konradu da pružim što bolji pogled na moja leđa, a nakon toga nanosim vatrenocrveni ruž koji obožava da vidi na mojim usnama.  Osmehnem se svom odrazu u ogledalu jer znam da ću ga večeras ostaviti bez teksta, a to me raduje.

Navlačim prvi od kaputa koji ugledam u ormaru, jer ipak večeras treba i da pokupim večeru u restoranu koji posećuju mnoge moje kolege. Konradu sam odavno objasnila da od mene ne očekuje da ću biti tipična domaćica, a njemu to nije smetalo jer uživa u svojoj zdravoj hrani. Ne može žena posle smene i da se sredi i da zavodi muškarca, a uz to mu spremi i ukusno jelo. Ja sam osoba koja voli da kuva, ali zbog svog posla i svih obaveza sam retko u mogućnosti da uživam u ovom hobiju.

Nakon pola sata ulazim u Konradov stan i palim svetla otkrivajući očaravajući enterijer. Sve je bilo odrađeno u tonovima bele i crne boje, odajući osećaj luksuza, ali ujedno i doma. Stan je bio moderno opremljen i zauzimao je više prostora od porodične kuće mojih roditelja koja nije bila ni malo mala. Zaustavim se ispred staklenog zida dnevne sobe i na kratko uživam u noćnoj panorami Njujorka, nakon čega ostavim hranu na trpezarijskom stolu. Upalim TV i pustim svoju omiljenu muziku, a zatim odem u kuhinju da pronađem tanjire.

Plešem i zabavljam se, dok pokušavam da shvatim gde se šta nalazi. Već sam boravila u Konradovom stanu, ali u pojedinim prostorijama verujem da se nikada neću snaći.

"Očaravajuća si večeras." -Prepoznajem dominantni glas svog dečka, osećam njegov dah na sebi, a zatim spušta usne na moj vrat i nežno ga ljubi. Nisam ni primetila kada je ušao.

Osećam kako prstima prelazi preko mojih golih  leđa, a zatim me vešto okreće ka sebi i ljubi za dobrodošlicu.

"Idemo da jedemo." -Odmaknem se od njega i ponesem tanjire jer umirem od gladi, a on me lupi po zadnjici i zlobno mi se osmehne.

"Nisi to upravo učinio." -Odglumim uvređenost, a on mi u odgovoru samo namigne.

Nismo se videli čitava dva dana, a moram priznati da mi sve teže postaje da se budim van njegovog naručja. Možda sam bila predugo sama, ali zbog toga mi on sve to trenutno vešto nadoknađuje. Zaspivam sa osećajem sigurnosti na njegovim grudima i budim se voljena u njegovom naručju.

Večerali smo razgovarajući o aktuelnim temama, jer smo se trudili da razgovore vezane za posao držimo podalje od naših stanova. Ukoliko smo imali nešto zajedničko, to su definitivno bili strast prema poslu i želja za napretkom; a kada se to pomeša dolazimo do toga da bismo celu noć jedno drugome izlagali svoje poslovne planove što nam nije potrebno.

"Kako je Metju?" -Pitam ga jer se prisetim da mi je rekao da će ga danas posetiti. Nisam ga videla još od operacije, iskreno se nadam da se već oporavio i vratio treninzima.

Ne znam tačno zašto, ali zavolela sam tog nestašnog tinejdžera. Nedavno sam u novinama pročitala da je pravi zavodnik i da već slama ženska srca; ali ja sam ga i dalje videla kao dečka kome je potrebna pažnja. Njemu je samo potrebna devojka koja će mu pomutiti razum i pridobiti ga za sebe.

"Ne želim o tome da pričam." -Konradov osmeh je nestao sa njegovog lica.

"Šta je sada uradio?" -Glasno se nasmejem, jer sam stekla utisak da taj dečko sve slobodno vreme koristi za nerviranje svog starijeg brata.

"Bolje me pitaj šta nije uradio."

"Ne može biti toliko loše."

"Pola dana sam proveo čisteći njegov nered, veće su mu šanse da ponese titulu najomraženijeg sportiste, nego da osvoji predstojeći turnir. Ne znam koliko ću još moći ovo da radim, jer ja od njega  i njegovih glupost nemam mira ni jedne noći."

"Možda se uskoro zaljubi, pa se smiri."

"Čisto sumnjam, on je teški narcis za koga ni jedna nije dobra."

"Na koga li me to podseća..." -Kažem za sebe, ali me on ipak čuje i čudno me pogleda.

"Ti pospremaš, ja sam donela hranu." -Ustajem sa stolice i pokazujem mu na nered koji smo napravili.

"Kupila si hranu, ne važi se."

"Vidi, ili domaća hrana ili sređena žena. Ti biraš. Ti pospremaš sto i to je kraj rasprave."

"Naravno da hoću." -Zlobno mi se osmehne i priđe mi, a čak i ja znam da će sve ovo ujutru pospremati kućna pomoćnica.

"Nedostajala si mi." 

Obraća mi se hrapavim glasom, a već u sledećem trenutku osećam njegove usne na svom vratu. Pomeram glavu u stranu i on odlično zna koliko ovo želim, a on vešto vadi šnalu iz moje kose puštajući je da slobodno pada. Nakon nežnih poljubaca ponovo rukom prolazi duž linije mojih golih leđa i okreće me ka sebi. 

Uživam u svakom trenutku i ovoj strasti između nas. Teniser mi je nedostajao više nego što sam to želela i da priznam.

Konrad me ljubi i izbija mi sav vazduh iz pluća, a ja mu polako raskopčavam košulju. Mrzim to što toliko dobro izgleda, ali ona rigorozna ishrana i iscrpljujući treninzi su definitivno davali rezultate. 

"Zašto si tako prokleto savršen?" -Pitam ga između poljubaca, a on mi se smekerski nasmeje. Ugrizem se za usnu, jer niko nije trbao biti toliko savršen.

"Dušo, biti teniser ima svoje prednosti." -Namigne mi i odmakne se korak unazad pružajući mi pogled na njegove izdefinisane trbušne mišiće. Lepota je diskutabila stvar, ali muškarac ispred mene je rađen baš po mojoj meri.

U sledećem trenutku uhvatio je moju haljinu za rubove i ja sam instinktivno podigla ruke dozvoljavajući mu da mi je skine, a on nije gubio vreme i zatim sam osetila kako je nežno povlači duž mog tela i preko moje glave, nakon čega mi se zlobno osmehnuo i bacio je u stranu. 

U njegovim očima vidim da delimo istu žudnju i podižem se na prste hvatajući ga nespremnog. Njegove ruke su ponovo na mojoj glavi, jer mi on ne dozvoljava da se odmaknem od njega.  U narednom trenutku odvaja se od mojih usana, ali me i dalje drži blizu sebe.

"Poručio sam ti haljine koje najviše voliš."

"Mislila sam da ne voliš moj stil oblačenja."

"Volim, dokle god ih nosiš samo za mene."

Krećem se unazad ka spavaćoj sobi, a on me prati u koraku. Obuhvata me oko leđa i ja udaram o nešto čvrsto i po hladnoći shvatam da je to šank, a on ponovo lepi usne za moje. Varnice su jednostavno prštale između nas; čudno je to koliko smo se promenili tokom ovih deset godina, ali osećaj je ostao isti.

Kada odvoji usne od mojih, ne dozvoljava mi ni da dođem do vazduha već me odmah podiže u njegovo mišićavo naručje i nosi kroz stan kao da sam pero. U svakoj drugoj situaciji bih se odavno pobunila, ali sada sam ćutala dok je osmeh na mom licu postajao sve širi.

Skromnost mi nikada nije bila jača strana jer sam jedinica, ali on će biti samo moj.

_________________________________

Mišljenja mi pišite u komentarima. ❤