TIFANI

Ulazim u hotel u kome trenutno odsedamo jer Metju za par dana igra veliki turnir koji mu može obezbediti da se popne na prvo mesto i time prestigne svog starijeg brata. Bila sam na kafi sa prijateljicom i zahvaljujući njoj planiram da svom suprugu održim jednu lekciju.

Odem pravo na teniski teren u sklopu hotela i tamo pronađem muža sa punim rukama posla. Naši šestogodišnji blizanci su se gađali teniskim lopticama, a moj muž je neuspešno pokušavao da ih smiri, držeći u naručju jednogodišnju devojčicu.

"Itane, prekini da gađaš brata!" -Konrad se iznervirano obraća našem sinu koji ne obraća pažnju na njega.

Verujem da ću se zauvek sećati dana kada sam pre sedam godina zajedno sa Konradom otišla na ultrazvuk. On me tokom celog pregleda čvrsto držao za ruku i dok sam ja zaljubljeno gledala u njegove oči, doktorka mi je sa širokim osmehom rekla da vidi dva embriona. Da me ona doktorka nije na vreme uhvatila, gotovo sam bila sigurna da bih pala sa onog kreveta.

Kondad se smejao kao da osvojio sedmicu na lotou, dok sam ja u mislima prelazila preko duple odgovornosti koja nas je očekivala i moram biti iskrena da se nisam tome preterano radovala. Briga me je pratila tokom cele trudnoće, ali onog trenutka kada sam ih po prvi put držala u naručju zaljubila sam se u te dve bebe, a prošle godine upotpunili smo našu porodicu sa preslatkom devojčicom.

Blizanci su povukli očevu narav i fizičke karakteristike, dok je naša ćerka bila umiljata i mirna beba na mene. Ni sama ne znam odakle Itanu i Tejloru toliko energije, jer ta deca će nam uskoro doći glave.

"Tejlore, ne trči po tribinama!" -Konrad se obrati našem drugom sinu.

Kažu da je trudnoća najgora i da je sve posle toga lako, ali to je jedna velika laž; jer nakon porođaja sve postaje samo teže. Dobila sam dve vrišteće bebe koje meni i mom mužu piju krv na slamčicu, a koje i pored svega toga volim više nego išta na svetu. Mislila sam da su mi blizanci i prevelika odgovornost, a onda nas je Dana iznenadila. Deca rastu, ali sa njima rastu i njihove gluposti, što mi blizanci svakodnevno dokazuju.

"Lepo sam ti rekla da treba da ih upišemo na sport." -Prilazim Konradu sa osmehom, jer znam da sam u pravu.

"Neće mi i deca biti sportisti." -Odmah se pobunio, a zatim me boljubio na blic.

Konrad je neko ko je polovinu svog života proveo na terenu i treninzima, ali znajući kakav je taj put želeo je da skloni našu decu od toga. On je brižan i pažljiv otac, ali mišljenja nam se po ovom pitanju razilaze; jer oni sa svakim prolazećim danom imaju sve više energije.

"Konrade, mnoga deca treniraju rekreativno sportove. Par treninga od njih neće napraviti šampione, ali će nama olakšati život."

"Tako sam i ja krenuo, a Metju me je pratio. Tifani, sport postaje deo nas, a profesionalni sport je bolan."

"Velika većina ljudi je ipak nalik mene, ja sam ti u detinjstvu trenirala razne sportove, pa nikada nisam zavolela treniranje."

"Da, ali oni su moji sinovi." -Ponosno izjavi.

"Polovinu gena dele sa mnom." -Kažem i izmamim mu osmeh.

Naš život je svakodnevno ovakav, pun besmislenih rasprava i prebacivanja, ukombinovanih sa strašću i beskrajnom ljubavlju. Mnogi se pitaju kako funkcionišemo zajedno jer smo isti, a čak ni mi sami nismo došli do odgovora na to pitanje posle svih ovih godina.

"Tejlore, Itane, tetka želi da vas vidi!" -Viknem, a njih dvojica odmah radosno dotrče do mene.

Čvrsto zagrlim moje plavokose dečake i zamolim jednog člana obezbeđenja da ih odvede kod Ave, jer me zamolila da ostatak dana provedu sa njom. Naša deca su najobožavaniji članovi porodice, ali već mislim da smo ih zbog toga previše razmazili.

Kada se uverim da smo ostali sami, uzmem Danu iz muževog naručja i rešim da mu objasnim zašto bi morao o našoj deci da povede malo više računa. Razumem ja da su ga blizanci iscrpeli, ali juče je našu ćerku zaboravio u automobilu.

"Konrade, imam iznenađenje za tebe." -Nisam mogla da suzdržim osmeh.

"Imaš slobodan vikend?" -Zadovoljno mi namigne.

"Trudna sam, čestitam ti, imaćemo ponovo blizance." -Trudim se da ostanem ozbiljna i to mi je nekako pošlo za rukom.

"Blizance?!"

Gledam kako sa suprugovog lica nestaje osmeh i on počinje da menja boje; primetim kako su mu kolena zaklecala i on seda na tribine iza nas. Njegova želja je bila mnogočlana porodica, dok se nije uverio kolika su deca obaveza.

"Šta je tata, zar nisi srećan?" -Ovoga puta nisam uspela da zadržim smeh.

"Tifani, nema šanse da su ponovo blizanci." -Konrad je u trenutku prebledeo.

"Šalila sam se, za sada ostajemo na troje. Dakle, to ti je za nauk da nam više ćerku ne zaboravljaš u autu."

"Nisam je zaboravio." -Konrad se detinjasto pobunio.

"Itan i Tejlor mi nisu tako rekli." -Prisetim se razgovora koji sam sinoć imala sa sinovima.

"Razgovarao sam sa poslovnim partnerima i samo sam zaključao auto, odmah nakon toga sam se setio..." -Počeo je da se pravda.

"Setio si se jer se Dana rasplakala!"

"Znam, žao mi je. Nemam adekvatan izgovor." -Uozbiljio se.

"Gledaj da ti se to ne ponovi."

"Neće, obećavam."

"Ima li problema u raju?" -Čujem Metjuov smeh iza sebe.

"Metju, ne mešaj se u ono što te se ne tiče."

"Hajde brate, samo sam želeo da vidim da li si za kratku igru? Koliko da ti natrljam na nos koliko si ispao iz forme."

"Možeš samo da sanjaš o tome." -Verujem da moj muž nikada neće izgubiti svoju samouverenost, jer su teniserski dani odavno iza njega.

"Snajka, nemaš ništa protiv da ti pozajmim muža na kratko?" -Metju se okrenuo ka meni.

Metju se iz simpatičnog tinejdžera pretvorio u zavodljivog muškarca koji lako osvaja ženska srca, a iskreno se nadam da će i njegovo neko uskoro osvojiti. Iako fizički neopisivo liči na svog brata, njihove ličnosti se u potpunosti razlikuju jer je Metju šaljivdžija u porodici i osoba koja može biti samo ozbiljna na terenu.

"Nemam, ali mogao bi malo da mu popustiš." -Nas dvoje smo se nasmejali, a Konrad nas je prostrelio pogledima.

"Daj mi taj reket." -Konrad je uzeo jedan  reket od brata.

Smestila sam se na tribine sa ćerkom u naručju, dok sam gledala muža kako uporno pokušava da parira svom mlađem bratu.

Posle njegove saobraćajke naši životi su se promenili iz korena, ali nakon godine pune izazova i padova moj muž se napornim treninzima vratio svakodnevnim aktivnostima; a iskreno verujem da bi taj oporavak trajao mnogo duže da nije bilo njegove vatrene želje da postane samostalan pre rođenja naše dece.

Nakon nešto manje od sat vremena igre, videla sam Metjua kako se pobedonosno osmehuje bratu. Konrad je imao ozbiljan izraz lica jer nije voleo da gubi, ali znala sam da je ponosan na ono što je njegov brat postigao.

"Ja ću paziti Danu, dok ti tešiš gubitnika." -Namignuo je uzimajući mi ćerku iz naručja.

"Metju, nemoj da te uhvatim kako ponovo koristiš moju ćerku da stekneš još veću popularnost kod obožavateljki." -Ozbiljno mu se obratim, a on mi se nevino osmehne kao da ne zna o čemu pričam.

Od najomraženijeg sportiste Metju je postao neko ko mami uzdahe obožavateljki širom sveta i počeo je da vešto koristi svoj šarm da bi došao do cilja.

"Nisam ja kriv što ste vi žene slabe na zgodnog muškarca sa bebom. Ja samo volim da provodim vreme sa bratičkinjom."

"Kad si tako zlatan, mogao bi povremeno i blizance da uzimaš na čuvanje."

"Njih ipak ostavljam Konradu i tebi." -Kaže ostavljajući me samu sa mužem.

Nasmejem se jer se prisetim prošlomesečne anegdote, Tejlor i Itan su demolirali Metjuov stan za nešto više od dva sata. Moj dever ih je ostavio same jer su spavali i otišao na trening računajući na to da će se vratiti pre nego što se probude, ali za to vreme oni su uspeli da mu u potpunosti preurede stan.

"Znaš, kad malo bolje razmislim nas dvoje stvaramo prelepu decu. Možda bismo ipak trebali da imamo još jedno..."

"Samo ti sanjaj o tome."

"Videćemo ko će pobediti u ovoj raspravi."

On me privuče bliže sebi i zalepi svoje usne za moje, a ja mu se prepuštam bez razmišljanja. Odvojim se od njega tek kada nam oboma ponestane vazduha i on mi uputi osmeh od milion dolara.

Prstima je nežno prelazio duž mog vrata i ja se ugrizem za usnu od zadovoljstva, a on mi se nakon toga približi toliko da osećam njegov topli dah na sebi.

"Gospođo Stoun, ta haljina Vam odlično stoji." -Obrati mi se njegovim hrapavim glasom koji i posle svih ovih godina čini da kroz moje telo prostruji nalet neke čudne energije.

"Život uz bivšeg sportistu ipak ima neke prednosti."  -Stavim ruke oko njehovog vrata i zagledam se u njegove prelepe oči.

"Ne smemo dozvoliti da ispadneš iz forme." -Namigne mi i podigne me u njegovo mišićavo naručje, a ja mu to dopuštam i naslanjam se na njegove grudi dok me nosi ka sobi.

Izgleda da sam ga na kraju ipak osvojila samo za sebe.

Kraj.

___________________________________

Devojke, to je to od mene za ovu priču i iskreno se nadam da vam se dopala. Volela bih da čujem vaša mišljenja u komentarima.

Obično priču pišem oko godinu dana, ali ovoga puta sam dala sebi izazov da je napišem za mesec dana i nekim čudom uspela dam da je završim i pre toga.

Ja se povlačim na neko vreme, jer mi je potreban predah od pisanja. :)

17.9.2020.