TIFANI

Razmišljam o dečku iz svojih snova koji mi je pružio nezaboravno letovanje na koje prvobitno nisam želela ni da krenem. Osvojio me tim šmekerskim osmehom i apolonskom građom, ali naša bajka se večeras ipak završava. Nevoljno oblačim haljinu na jedno rame koju sam nosila i prve večeri, jer želim da do jutra uživam u svakom trenutku.

Ogledam se u sobnom ogledalu i podižem kosu u visoki rep, nanosim sjaj za usne i stavljam maskaru da bih dodatno izrazila svoje krupne smeđe oči. Volim tešku šminku u specijalnim prilikama, ali leti je izbegavam po svaku cenu.

"Zašto si takva? Pa ovo je bilo leto za pamćenje." -Nisam ni primetila kada je Jana ušla u sobu.

"Nisam verovala da ću ovo ikada izgovoriti, ali slažem se." 

"Žao ti je što se sutra vraćamo?"

"Nije, svakako moram da počnem s pripremama za fakultet." -Slažem bez razmišljanja, jer nisam želela da joj priznam koliko sam se zaljubila u dečka koga poznajem svega jedanaest dana.

Ni sama nisam mogla da verujem šta sam sebi dopustila, ja sam ona osoba u društvu koja je uvek na oprezu i koja ne veruje u ljubav; ali on je bio prvi i poslednji izuzetak. Konrad mi je pružio pažnju i ljubav koju do sada nikada nisam osetila, bilo je nešto u njemu što me neopisivo privlačilo; ali to se rečima nije moglo opisati. Do sada povučena i tika štreberka doživela je avanturu koju će pamtiti do kraja života, ali još od sutra se vraćam starom načinu života. Daleko od njega i ovog morskog raja.

"Gde je Ana?" -Jana me upitala sa osmehom.

"Nemam pojma, negde je sa Lukom, ali nisam sigurna gde."

Moja takozvana najbolja prijateljica me nagovorila da krenem na letovanje koje je organizovao jedan profesor iz naše srednje škole, obećavajući mi nezaboravan provod i odmor za pamćenje. Naravno ja sam joj bila samo paravan kod njenih roditelja da je puste da pođe, ali već prvog dana ona se izgubila sa dečom ostavljajući me samu među mnoštvom nepoznatih lica. Prva dva dana su mi bila paklena, ali već nakon toga sam se nekako uklopila.

"Pretpostavljam da te večeras takođe pokrivam zbog zgodnog plavušana?" -Jana mi je namignula, pružajući mi moju torbu.

"Peterson ne bi trebao da dolazi da nas proverava, ali ukoliko se to desi reci da mi je ponestalo flaširane vode i da se uskoro vraćam."

"Naravno, najuspešniju učenicu svakako niko ne proverava."

Nasmejem se na njene reči dok obuvam svoje sandale na blagu potpeticu. Visoka sam oko sto sedamdeset i sedam, ali pored Konrada se ipak osećam tako sićušnom.

Izađem iz sobe nasmejana i uputim se ka glavnom izlazu hotela, znajući da profesori pažnju posvećuju onim sporednim. Uklopila sam se sa porodicom koja je u tom trenutku izlazila, a zatim sam krenula ka "našem mestu". Ugledala sam ga zamišljenog i oslonjenog na jednu palmu nedaleko od hotela. Mesečina i slaba ulična svetiljka su savršeno obasjavali njegovo privlačno lice. Imao je jaku viličnu kost i simetrično lice za kojim su mnoge uzdisale, ali bilo je nečeg dečačkog u njegovom pogledu.

"Stigla si." -Obratio mi se njegovim dominantnim glasom, spremno me prihvatajući u njegovo naručje.

Osećala sam njegov topli dah dok mi je spuštao poljupce duž celog vrata, polako se približavajući mojim usnama; nakon čega je priljubio svoje usne za moje. Bio je dosta iskusniji od mene, ali verujem da su mi zbog toga njegovi poljupci pružali ovakvo zadovoljstvo. Kada se odmakao od mene pomerio je jedan neposlušni pramen moje kose iza uha i zagledao se u moje lice.

"Prelepa si večeras." 

"Hvala ti." 

Osetila sam jezu kako prolazi mojim telom od tog glasa i popela sam se na prste želeći još jedan da osetim ukus tog savršenstva. Ugledala sam kako mu usne formiraju nešto nalik na blagi osmeh pre nego što je prihvatio moj poljubac.

"Šta te muči?" -Iznenada me upitao.

"Ništa, samo sam umorna." -Slažem, ali sam znala da će odmah prozreti moju laž. Ne znam kako me mogao tako dobro poznavati, jer sam ja inače odličan lažov koji vešto skriva svoja osećanja.

Tokom detinjstva sam oko sebe stvorila ljušturu, pokušavajući da se zaštitim od tada surovih vršnjaka. Iako su te godine odavno iza mene, ja sam još uvek imala potrebu za zaštitom i sigurnošću koju mi je upravo ona pružala.

"Alisa, poznajem te."

Brecnem se na njegov glas dok je izgovarao lažno ime koje sam mu rekla pri našem upoznavanju. Želela sam da dopustim upornom dečku da pokuša da me osvoji, to mi se tada učinilo zanimljivim; jer sam bila gotovo sigurna da će mu to propasti kao i mnogima pre njega. Čeznula sam da se poigram sa dečkom kome se devojke bacaju pod noge, a ja sam bila ona koja je izgubila u sopstvenoj igri.  Iz noći u noć nas dvoje smo postajali sve bliži, ali kasnije sam se plašila da će me ostaviti zbog te nevine laži.

Ko se još zaboga lažno predstavlja?

"Je li ti neko pravio probleme?"

"Ne, ali ja uskoro odlazim..."

Osetim knedlu u grlu, jer je i to bila delimična laž. On zna da nisam odavde, ali ne zna da nam je ovo poslednje zajedničko veče i ja želim da tako i ostane; jer ja jednostavno mrzim srcelamajuća opraštanja.

"Znaš da to ne mora ništa da promeni, ja bih dolazio da te posećujem; ne često, ali koliko bi mi to posao omogućavao..."

Želela sam da mu verujem, ali naši životni putevi se trenutno previše razlikuju. On je zaposlen i nema neke ambicije, a mene očekuje studiranje puno odricanja. Za razliku od Konrada ja sam tačno znala ka čemu težim i ne planiram da se zaustavim dok moji snovi ne postanu moja realnost.

"Ne želim da se večeras bavimo teškim temama." -Odmahnem glavom i potrčim ka plaži, a on me u stopu pratio.

"Tako si čudna..." -Čula sam ga kako je rekao za sebe, ali videla sam zlobni osmeh na njegovom licu.

Brzo izujem sandale i svučem haljinu preko glave bacajući je na pesak pored nas. Konrad me prati i skida majicu pružajući mi pogled na te savršeno izdefinisane mišiće, a ja osećam kako obrazi počinju da mi poprimaju crvenu boju. U sledećem trenutku Konrad me podiže u naručje i pored mog negodovanja odmah ulazi u vodu koja je bila neobično hladna.

"Da se nisi usudio da me ispustiš! Smrznuću se!" -Negodovala sam u njegovom naručju, ali se on nije obazirao na mene.

"Nemamo celu noć za tvoje prenemaganje." -Uputi mi još jedan zlobni osmeh pre nego što me spusti u vodu.

"Ti bre nisi normalan!" -Vrisnem kada osetim hladnoću vode, a on me vešto ućutka poljupcem.

Iza te njegove maske hladnog i nepristupačnog muškarca, krio se dečak pun iznenađenja i ljubavi. Nisam znala ništa o njegovoj porodici jer nije voleo da ih spominje, ali sam stekla utisak da je upravo zbog njih tako rezervisan. Verujem da oboje imamo neke svoje tajne, ali smo ih odgurnuli u stranu, ne postavljajući nepotrebna pitanja jedno drugom.

Nakon tog poljupca smejala sam se i uživala kao nikada, dok nas je obasjavala jedino mesečina.

________________

Probudila sam se u toplom naručju koji mi je pružao neopisivi osećaj sigurnosti. Nisam imala ideju koliko je sati, ali sam znala da je vreme da krenem.

Pažljivo sam se izvukla iz njegovog stiska, a on je nastavio čvrsto da spava na pesku. Uzela sam njegovu majicu i pokrila ga, a on se samo promeškoljio u snu. Pokupila sam svoju odeću i brzo je obukla, a zatim sam se po poslednji put zagledala u to lepo lice i rukom prošla kroz njegovu plavu kosu. Izgledao je tako spokojno i srećno, a ja sam osetila kako mi obrazi postaju vlažni.

"Zbogom Konrade, hvala ti na svemu." -Tiho sam mu se zahvalila pre nego što sam krenula, ostavljajući svoju prvu pravu ljubav iza sebe.

Želim da nijednu ne zavoliš kao mene, već da u svakoj sledećoj ljubavi budeš istinski srećan, spokojan i prihvaćen baš takav kakav jesi.

Pokušavala sam da zadržim suze, ali ja to jednostavno nisam mogla. Zaljubila sam se.

Stigla sam u hotel taman na vreme za ustajanje i brzo sam izbrisala suze, ne želeći da privlačim pažnju drugih. Presvukla sam se i zatvorila kofer dok je sve o čemu sam mogla misliti bio samo taj plavokosi muškarac.

________________________________

Ova priča je poklon svima vama koji me pratite. Biće drugačija od ostalih jer ciljano sadrži mnoštvo humora, a ja se nadam da će uspeti da vam izmami osmehe.

Mišljenja mi pišite u komentarima. ❤

Želim vam ugodno veče. 

22.8.2020.