TIFANI

Uživala sam u nedeljnom popodnevu čitajući jednu od svojih knjiga i ispijajući kafu kada me majka pozvala. Na kratko sam razmišljala da li bih trebala uopšte da joj se javim, jer me otac obavestio da su juče išli na venčanje sina njene koleginice. Dobro razmislim da li treba da se javim, ali onda shvatim da mi se ne isplati da majka sutra dolazi u moj stan jer je veliki paničar.

Dočeka me veseli glas moje majke što me iskreno iznenadi, jer obično posle venčanja dece njenih prijateljica ona ustaje na levu nogu. Ona odmah počinje veselo da mi prepričava koliko su mladenci bili lepi i srećni, a ja iščekujem trenutak kada će početi sa prebacivanjem na moj račun.

"Kako si ti Tifani, kako si provela vikend?"

"Dobro sam, napunila sam baterije za sledeću nedelju." -Na licu mi se pojavi osmeh, jer se prisetim prethodne večeri.

Konrad i ja se povremeno viđamo usklađujući svoje obaveze već mesec dana; te posete obično ne traju dugo, ali se trudimo da iskoristimo svaki minut. Ne postavljamo jedno drugome bespotrebna pitanja i ne razgovaramo o karijerama. 

Konrad je i dalje hladan i nikada ne govori o porodici, ali mi to donekle i odgovara, jer zaista nemam vremena za to da budem nečiji porodični terapeut. Od kada sam sa njim pažljivo čitam sve članke u kojima se pominje njegovo ime; ne uhodim ga, ali ne želim da mu dozvolim da me pravi glupom sa nekim od poznatih dama. Moram priznati da je održao svoj deo dogovora, jer više nisam viđala slike iz njegovog noćnog provoda.

Primetila sam da je dosta napet kada se nađemo, jer ukoliko je verovati medijima, njegov mlađi brat ima buran noćni život. Nikada ne bih poverovala da onaj simpatični tinejdžer može biti takav, a nije ni bilo moje da se mešam.

"Drago mi je što to čujem, da li si možda upoznala nekoga?" -Moja majka ponovo pokušava da sazna nešto o mom ljubavnom životu.

"Mama, čule smo se pre tri dana, sve je još uvek po starom i još uvek nema tvog zeta ni na vidiku." -To je bila delimična istina jer Konrad ne želi brak, a meni to trenutno odgovara.

Definitivno nisam mogla, a ni želela da majci objašnjavam svoju avanturu sa poznatim biznismenom. Moja majka je tradicionalna žena koja teži ka braku i složnoj zajednici, a mogu samo da zamislim kako bi reagovala da sazna za ovo.

"Vidim ja da ću morati stvar da preuzmem u svoje ruke. Majina sestra ima sina koji je približnih godina kao i ti, mladić je simpatičan i obrazovan; sigurna sam da bi ti se svideo." -Umalo se nisam zadavila kafom kada sam ovo čula.

"Mama, nemoj ti molim te da mi tražiš partnera." -Kažem kada ponovo dođem do vazduha.

"Tifani, on je kulturan momak sa manirima, a sem toga je i sudija. Dete, ti ne postaješ mlađa sa godinama, već starija."

Trebalo mi je oko pola sata da urazumim majku i odgovorim je od toga da mi ugovara sastanak na slepo sa tim muškarcem. Ne sumnjam ja da je on dobar i pošten, ali mi on definitivno trenutno nije potreban u životu.

"Tvoj otac i ja smo od sledeće nedelje na odmoru, a ti dolaziš kod nas na vikend."

"Mama, znaš da radim i da imam obaveza..." -Pokušam da se izvučem, ali znam da mi to ovoga puta neće poći za rukom.

"Uzmi slobodno da se mi ne bi spakovali i došli po tebe. Znaš li ti da skoro pet meseci nisi dolazila kući? Ne mogu više komšijama da odgovaram na pitanje šta mi je sa ćerkom jedinicom..."

Jedna od velikih prednosti života u velikom gradu je ta što niko ne vodi računa o tvom životu, kao što je skučaj u malim sredinama iz kakve ja potičem. Kod nas komšiluk uvek ima šta da kaže o tuđoj kući i problemima u njima, ali zato svoje nikada ne vide. Mene je taj način života gušio i zbog toga sam se borila da karijeru izgradim daleko odatle.

"U redu mama, videću šta mogu da uradim povodom toga." -Pristanem jer sam ih zaista poželela, a bilo bi lepo na par dana pobeći od njujorške gužve.

Moji roditelji su mi oduvek bili podrška u svemu i bili su ponosni na mene, ali za potpunu sreću moje majke nedostaju mi još zet i minimum tri unučeta; po mogućnosti tri devojčice jer ih moja majka obožava.

"Nemoj slučajno da ne dođeš, mi ćemož inače zaboraviti i kako nam ćerka izgleda."

"Mama, videla sam vas pre dve nedelje..."

"Nemoj da se raspravljaš sa mnom."

"Neću mama, pozdravi tatu." -Kažem i prekinem poziv.

Na telefonu ugledam jedan propušten poziv i poruku od Konrada, što mi izmami široki osmeh.

Večeras u devet, moj stan. -Direktan je kao i uvek.

Izvini, ali nisam zainteresovana, radim ujutru. -Otkucam poruku i pošaljem je.

Ja jesam, vidimo se uskoro. 

On je jednostavno nepopravljiv, jer misli da ono što poželi mora i da dobije. Možda je tako sa svime što poseduje, ali ja mu ne pripadam i još uvek planiram da ga naučim nekim pravilima.

Tvoja zainteresovanost nije moj problem. -Odgovorim mu i ostavim telefon sa strane, čujem kako ubrzo počinje da vibrira; ali se ne obazirem i nastavljam da čitam svoju knjigu.

Nakon pročitanog epiloga puna utisaka odlazim da ispeglam svoju uniformu, jer se ne sećam kada sam poslednji put pročitala ovako dobru knjigu. Kraj je bio malo nedorečen i u sebi pokušavam da je završim na način koji se meni najviše dopada.

U mom razmišljanju me prekida zvono na ulaznim vratima i besno krećem ka njima, jer su mi se lutajući trgovci ove nedelje popeli na glavu. Pet puta su me budili posle napornih smena nudeći mi razne gluposti po paprenim cenama, a sada planiram da sa njima završim jednom za svagda.

"Ne treba mi nikakav paročistač, niti automatski usisivač!" -Otvaram vrata bez da i pogledam na špijunku, jer me niko sem njih i roditelja ne posećuje u stanu.

Umesto sa dosadnim trgovcima susretnem se sa dobro poznatim muškarcem u poslovnom odelu, a na njegovom licu se pojavljuje široki osmeh.

"Nemam ni jedno, a ni drugo." -Nastavlja da se smeje dok prolazi pored mene i ulazi u stan, ponašajući se kao da ga poseduje.

"Šta ti radiš ovde?!" -Viknem na njega dok pokušavam da se setim kada sam mu dala svoju adresu, ali mi to ne polazi za rukom.

"Odbila si me, a mene niko ne odbija." -Samouvereno mi odgovori smeštajući se u ugaonu garnituru u dnevnom boravku, a zatim mi pruža neke kese.

"Doneo sam večeru pošto nisam stigao da jedem, ti možeš postaviti."

Gledam u njega i ne verujem, jel se to on meni upravo obratio kao svojoj kućnoj pomoćnici?!

"Ko ti umišljaš da si?!" -Viknem na njega i grubo mu vratim one kese.

"Sada se pokupi zajedno sa svojom večerom i izlazi iz mog stana! Ja nisam tvoja služavka i ne planiram to da postanem!" -Vičem na njega jer sam besna i nervozna.

"Jesi li ti to postala isfrustrirana zbog toga što me nisi videla manje od jednog dana?" -Namigne mi i nastavi da uživa na mojoj skupocenoj garnituri.

"Izlazi napolje!"

"Dobro, ja ću postaviti sto kada si toliko nervozna, mada planiram da ti to skupo naplatim kasnije." -Ustaje i kreće ka kuhinji, a zatim redom otvara kuhinjske delove.

Nastavljam da vičem, a on se u jednom trenutku zaustavi i okrene ka meni. Očekujem da će se pokupiti i otići, ali on me privlači bliže sebi i ućutkuje me poljupcem. Voljna sam da mu pokažem njegovo mesto, ali shvatam da me to neće nigde odvesti; a uz to sam previše uživala u njegovim usnama.

"Sada kada smo se rešili te isfrustriranosti možemo jesti, jer ja ceo dan nisam imao pauzu." -Odvoji se od mene i smesti me na stolicu, a zatim nastavi da mi pretura po kuhinji.

"Konrade, prešao si granicu. Večere i ovi razgovori nisu deo dogovora. Zar treba da te podsećam na pravila?" -Uozbiljim se.

"Dobro, od večeras možeš i to da dodaš." -Spustio je ispred mene činiju sa nekim zelenilom koje je užasno izgledalo, a zatim se smestio na stolicu naspram moje.

"Zaboravljaš da sam ja ona koja menja naš dogovor, ne ti."

Gledam ga kako uživa u hrani dok ja preturam viljuškom po onom zelenišu tragajući za mesom. Volim ja da dobro izgledam, pazim na svoju ishranu i redovno idem u teretanu, ali ovo prevazilazi moje mogućnosti. Pogledam u njega tragajući za naznakom da je ovo neka šala, ali je ne nalazim jer on jede onu travu kao da sutra ne postoji.

"Šta je bre ovo?!" 

"Zar ti se ne dopada?" -Zbunjeno me pogleda kao da ne zna o čemu pričam.

"Čoveče, gde je ovde meso? Jel si ti ovo večeru tražio na livadi?"

"Tifani, meso je puno masti i belančevina koje kasnije dovode do usporenosti, tromosti i lenjosti; zbog toga ga treba izbegavati što češće."

Pitala sam kako je moguće da sportisti imaju onako izvajana tela, ali trenutno mi je sve bilo jasno. Oni mišići se definitivno nisu stvorili sami od sebe, ali mislim da je njihova cena ipak bila previsoka za mene. Ja sam neko ko uživa u hrani i ne planiram to da menjam ni zbog koga.

Uzimam činiju koju je spustio ispred mene i vraćam mu je, a zatim uzimam iz frižidera ostatke špageta koje sam pravila za ručak. Smeštam se na svoje mesto i posvećujem se svom obroku.

"Sve ćeš to sama da pojedeš?"

"Naravno da hoću."

"To ima dovoljno kalorija da posle toga ne treba ništa da jedeš tri dana." -Gledam ga kako me osuđivački posmatra dok jedem.

"Ukoliko ti moja ishrana smeta, znaš gde su vrata. Ne primam savete od vegana."

"Ja nisam vegan. Samo pazim na svoju ishranu, za razliku od tebe."

"Konrade, večeras sam slaba sa živcima.  Odlično znaš moje mišljenje o sportistima i njihovom načinu života."

Ostatak večere provedemo u tišini, povremeno jedno drugome upućujući prekorne poglede. Neka on jede šta želi, ali mene neka ne dira.

Moram priznati da je imao odličnu samokontrolu, jer ni jednom nije posegnuo za mojom hranom. Do sada nikada nisam upoznala nekog vegana i iskreno se nadam da on to nije, jer ja sa takvim muškarcem ne mogu biti.

"Idem da se istuširam, nemoj cveće da mi pojedeš dok sam odsutna."

"Drska si." -Hvata me za ruku.

"Jesam li ja ona koja je prva počela?"

"Nervozna si od kada sam došao, imaš li neki problem?"

"Imam, moj problem si ti. Ti neprestalno nešto zahtevaš i naređuješ, ne shvatajući da ja nisam tvoja sluškinja."

"Nisi ni ti savršena kakvom se smatraš."

"Šta bi to trebalo da znači?!"

"Ovo ne vodi nikuda." -Čujem ga kako kaže, a zatim me privlači bliže sebi.

Pokušavam da se opirem, ali on je uporan. Spušta poljupce duž celog mog vrata polako se krećući ka mojim usnama, dok mu ruka polako klizi preko mojih leđa. Vešt je i on to odlično zna.

Ja sam obično smirena osoba koju ništa ne može izbaciti iz takta; ali njemu to odlično ide. Ne znam kako je to moguće, ali on me istovremeno izluđuje i privlači; a ja uživam u tome.