TIFANI

Prošlo je tačno dve nedelje od svadbe, a ja sam još uvek bila isfrustrirana jer nisam Konrada mogla da izbacim iz misli. Moram priznati da je ispoštovao moju odluku i nije me više uznemiravao, ali jedan deo mene je bio povređen zbog toga. Svakodnevno sam gledala fotografije sa Janine svadbe i one su mi iz nepoznatog razloga izmamljivale osmeh kada god sam ih imala u rukama.

Shvatim da sam previše patila za jednim muškarcem koji je u meni video samo igračku i odlučim da večeras skrenem sebi misli sa njega. Odmah pošaljem poruku Zaku i pitam ga da li je slobodan da porazgovaramo, a on mi pošalje poruku da će me čekati u kantini. Druga smena mi se završava za nešto više od pola sata što mi ostavlja taman toliko vremena da odem do svog stana i spremim se za izlazak.

Pronađem kolegu u uglu kantine kako razgovara na telefon i smestim se pored njega čekajući da završi razgovor. Čujem kako nekome diktira nekuterapiju za pacijenta, ali se ne uključujem previše jer mi je i mog posla preko glave.

Posao je bio moj jedini izlaz od misli o čoveku sa azurno plavim očima i pokušavala sam da ga zaboravim pretrpavanjem svog rasporeda; ali na kraju svakog radnog dana kada bih zatvorila oči sanjala sam situaciju iz one hotelske sobe. Poigrao se sa mnom i iako sam sebi obećala da između nas neće biti ničega, želela sam ga.

Posle njega sam počela da obraćam pažnju na vesti i kajala sam se zbog toga, jer je skoro svaka treća na neki način bila vezana za njega. Nikako nisam shvatala kako ga do sada nikada nisam primetila u medijima, jer je on bio prokleto poznat. Nekada kao teniser, a sada kao vlasnik lanca luksuznih hotela u SAD-u.

"Šta se dešava?" -Zakova ozbiljnost nestane čim prekine telefonski poziv i on mi pruži čašu sa mojom omiljenom kafom.

"Imam jednu molbu." -Kratko kažem, a on postane zainteresovan.

"Ti imaš molbu za mene? Jedva čekam to da čujem." -Našali se jer sam ja poznata po tome što skoro nikada ne menjam dežurstva i prihvatam da radim prekovremeno da bih pokrivala kolege.

"Možeš li da preuzmeš moje dežurstvo sutra?" -Pitam ga i otpijem gutljaj ukusne kafe.

"Naravno, nema potrebe da me to uopšte pitaš, jer ni sam ne znam koliko si puta ti meni izašla u susret. Mogu li da saznam razlog?" -Prihvati bez pogovora i dalje se zainteresovano smeškajući.

"Odlučila sam da izađem večeras, potrebam mi je kraći predah od svega ovoga."

"Ideš na sastanak?" -Obraduje se, ali mu ja odmah srušim maštanja.

"Idem u klub, nema nikakvog sastanka."

Zak mi je prijatelj i verujem da se više raduje od mene danu kada ću mu reći da sam u vezi, jer je odavno odustao od toga da me upoznaje sa njegovim slobodnim prijateljima. On je jedan od retkih za koga znam da iskreno uživa u braku i jednostavno je verovao da to svi zaslužuju. Abi i on su imali skladan brak na kome smo im svim mogli pozavideti, jer se ljubav u njihovom prisustvu jednostavno osećala u vazduhu.

"Šteta, taman sam se ponadao da je neko uspeo da te obori sa nogu. Imam prijatelja koji radi kao obezbeđenje u jednom od poznatih klubova u gradu..."

"Zak, molim te, dogovorili smo se da ćeš prestati da me upoznaješ sa svojim prijateljima. Odlično znaš kako se to obično završi." -Nevoljno se prisetim poslednjeg puta kada sam mu dozvolila da mi bude provodadžija i instruktora joge koji mi tokom sastanka održao predavanje o pozitivnim afirmacijama.

"Nisam ni mislio da te upoznajem, već da ti sredim propusnicu. Čuo sam da su tamošnje žurke nezaboravne, ali ne mogu da tvrdim jer nisam išao."

"To bi bilo odlično, hvala ti."

"Klub se zove Elit, samo se predstavi obezbeđenju i ulaziš." -Ponosno mi se osmehnuo.

"Hvala ti i za kafu." -Uzvratim mu osmehom, a zatim odem do svoje kancelarije po stvari.

Na izlazu se javim jednoj od sestara i obavestim je da odlazim, a zatim požurim ka svom stanu. Tokom vožnje razmišljam šta bih mogla obući; ironično je to što imam mnoštvo garderobe za ovakve prilike, ali je nikada zapravo nisam koristila.

Na kraju se odlučim za jednu vatreno crvenu haljinu otvorenih leđa koju ukombinujem sa ružem iste nijanse, a kosu podignem u visoki rep i uvijem krajeve. Nakon toga pronađem svoje omiljene crne štikle i pozovem taksi.

Nisam navikla da se sređujem, ali ponekad je i to imalo svoje čari.

Kada stignem ispred kluba obiđem red koji se proteže do sledeće ulice i odem pravo do obezbeđenja, pri tome zaradivši prezirne poglede tinejdžera koji su se nadali propusnici.

Osmehnem se jednom od čuvara i predstavim se, a on me odmah propusti uz blagi osmeh i poželi mi dobar provod uz reči da je najbolja zabava na petom spratu.

Prođem pored njega i zahvalim mu se, a odmah nakon toga čujem glasnu muziku i osećam miris alkohola u vazduhu. Odlučim da poverujem strancu i uputim se ka poslednjem spratu, ali me tamo dočeka obezbeđenje koje nije želelo da me propusti.

"Doktorka?" -Jedan od muškaraca u tamnom odelu koji je prolazio u tom trenutku mi se obratio.

"Nisam očekivao da ću Vas videti ovde, ona može gore." -Osmehne mi se i okrene se ka obezbeđenju.

"Hvala Vam." -Iskreno sam mu se zahvalila; bio mi je poznat, ali nisam znala odakle ga poznajem.

"Zadovoljstvo je moje, želim Vam dobar provod." -Osmehnuo mi se, a zatim je otišao u drugom pravcu.

Zadovoljno prođem i pobednički se osmehnem momcima iz obezbeđenja, a nakon toga produžim na taj čuveni peti sprat koji se naizgled nije ni po čemu razlikovao od ostalih. U ritmu muzike sam se provlačila kroz masu pokušavajući da stignem do šanka, jer su svi separei već bili zauzeti.

Smeštam se na jednu barsku stolicu i poručujem piće sa željom da večeras zaboravim na njega. Dok ispijam drugi vermut jedan crnokosi muškarac se smešta na stolicu pored moje i poručuje mi piće. Odmerim ga pogledom i vidim da je sasvim prosečan, ali svakako bolje društvo ne verujem da ću večeras imati.

"Ja sam Majkl." -Pruži mi ruku sa osmehom.

"Alis." -Prihvatim njegovu ruku i instinktivno slažem.

Nisam volela da odajem svoje pravo ime muškarcima koje ne planiram nikada više u životu da vidim, jer me jedan pre tri godine uhodio sa rečima da smo stvoreni jedno za drugo.

Odmah se pokajem što sam rekla to ime, jer će me ono zauvek podsećati samo na jednog muškarca.

On se trudi da započne razgovor, a ja se pravim da ga slušam dok pogledom lutam po prisutnima. Majkl ima dobro telo, ali je previše dosadan za moj ukus.

Ugledam plavokosog muškarca u separeu kako podiže piće u mom pravcu, trepnem par puta da se uverim da mi se samo priviđao; ali on je i dalje bio tamo privlačan kao i uvek.

Pripita sam, a on definitivno nije mogao biti ovde. Koje su šanse bile za to da u milionskom gradu od svih klubova završim baš u onom u kojem je on? Gotovo nikakve, ali sreća nikada nije bila na mojoj strani.

Zna da sam ovde i zadovoljan je time, vešto mi pokazujući šta sam izgubila. Besramno me odmerava pogledom i nastavlja da uživa u plastičnoj rugobi koja bi sve dala da ga ima na veče.

Opušteno sedi u beloj košulji podvrnutih rukava, a zatim ispija piće koje konobar odmah zamenjuje. Otkopčava prvih par dugmadi na košulji i naleže se u kožni nameštaj.

Gledam kako ga jedna silikonska devojka ljubi po vratu, dok on zadržava hladan izraz lica. Zadovoljno mi se osmehne, a zatim se okrene ka brineti i ljubi je dok mu se ona smešta u krilo.

Kroz misli mi se odmah provuče noć od dve nedelje i ja se prisetim njegovih usana. Došla sam da ga zaboravim, ali umesto toga uhvatim sebe kako sanjarim o njemu.

Povučem Majkla ka plesnom podijumu sa željom da skrenem misli sa mog zgodnog greha. Plešem sa njim i trudim se da mu se posvetim, ali sa svoje desne strane i dalje vidim Konrada sa brinetom.

Ma koga ja zavaravam, ljubomorna sam na onu koja mu sedi u krilu. Ljubomorna sam jer ima ono što je nekada bilo moje, makar samo na veče. Ljubomorna sam jer sam ja ono koja ga je odgurnula od sebe.

U sledećem trenutku obezbeđenje odvodi moju pratnju, a ja ispred sebe vidim iznerviranog Konrada. Poželim da vičem na njega, ali se ipak suzdržim.

Ko je on da se tako ponaša?! Ni ja nisam njega odvajala od one silikonke!

Shvatim da još uvek nisam izgubila u njegovoj igri i odlučim da ćemo od sada igrati po mojim pravilima. Želeo je da me ima, a to ću mu i pružiti igrajući na njegov način.

"Idemo u kancelariju." -Obrati mi se ledenim glasom, a ja odlučujem da ga pratim.

Prećutim svoje iznenađenje i pobedonosno se smejem dok idem za njim. Propušta me u kancelariju i zalupi vrata mnogo jače nego što je za time bilo potrebe.

Smeštam se na udobnu stolicu za radnim stolom i gledam kako me zapanjeno posmatra. Pripita sam, a baš zbog toga trenutno ne brinem o posledicama svojih odluka. Muškarac koji želi ženu na jedno veče, nikada ne bi napravio onakvu scenu.

"Jel se onako traži muškarac za brak?!" -Zagrmeo je, ali me to nije ni najmanje doticalo.

"Tražiću ga na način na koji ja želim, a zašto se to tebe tiče?" -Prekrstim noge i zabacim se u udobnu stolicu.

"Mene si oterala rečima da želiš brak!"

"Ti si odmah nakon toga pobegao, ispunilo je svoju svrhu."

"Jesi li ti ikada u životu iskrena?!"

"Spusti ton Konrade, ja nisam neko od tvojih zaposlenih i tvoje vikanje me ni najmanje ne dotiče."

"Želim te. Stalno si mi u mislima i želim da te izbacim odatle." -Direktan je.

"Možeš me dobiti, ali pod mojim uslovima."

"Ja uzimam ono što želim, ne prihvatam ničije uslove."

"Onda neću da gubim ni tvoje, a ni svoje vreme." -Ustajem i krećem ka vratima.

"Da čujem." -Popustio je i ne shvatajući da ću mu održati životnu lekciju.

"Dok si sa mnom, nema zabave sa strane ni u kom slučaju ukoliko ona podrazumeva osobe suprotnog pola. Ja muškarce ne delim." -Vratim se na svoje mesto.

"To će onda važiti i za tebe." -Ozbiljno mi se obratio.

"Ovo među nama neće potrajati. Ja donosim odluku kada je među nama kraj, a ne ti."

"Odgovara mi."

"Nećeš se mešati u moj posao i pokušavati da mi se osvetiš na bilo koji način kada se rastanemo."

"Odlično znaš da nisam takav muškarac."

"Videćemo da li ćeš to govoriti kada ti slomim srce."

"To se neće desiti jer ga ja nemam." -Samouvereno odgovara.

"Dušo, svako ima ima srce i to ću ti dokazati. Šta ćemo ako se zaljubiš u mene?"

"Molim?!"

"Pitanje je bilo jasno."

"Ja ne verujem u ljubav. Raskidam čim izgubim zainteresovanost."

"Onda smo se dogovorili."

U sledećem trenutku on me naglo povlači sa stolice i lepi svoje usne za moje. Ljubi me kao da sutra ne postoji, a ja se ne opirem. Sklapam oči i prepuštam se potpunom užitku.

"Želim da znaš da je brzo gubim interesovanje."

Zarotira nas i smešta se u stolicu u kojoj sam ja donedavno sedela i povlači me u njegovo krilo.

"Možda ja budem prva koja ga izgubi." -Kratko kažem i prepuštam se muškarcu koga zapravo nikada nisam prebolela.