TIFANI

Ostatak dana sam provela u igranju mačke i miša sa Konradom; nije mi se dopadalo što sam ja bila plen, ali nekako sam se držala. Neprestalno sam sebi tražila razna zaduženja, samo da bih bila što dalje od njega i nekako mi je to polazilo za rukom sve do ovog trenutka.

Prvi ples mladenaca je bio nešto čemu sam morala prisustvovati, a Konrad nije gubio svoje dragoceno vreme. Pokušam da ga ignorišem praveći se da ga ne čujem od muzike, ali on pribriži svoje usne mom uhu.

"Znam da me čuješ, ali meni ovo još više odgovara." -Zbog njegovog glasa i blizine osetim jezu kako se spušta duž moje kičme.

"Konrade, potrudi se da makar izgledaš normalno pred svim ovim ljudima." -Ne okrećem se ka njemu, jer ne želim da prihvatim činjenicu šta njegova blizina čini mom telu.

"Porušiću ja te zidove koje si izgradila oko sebe, imaću te za sebe." -On se nasmeje, a ja i dalje osećam njegov topli dah na vratu.

"Zar zaista misliš da si jedini muškarac koji me želi?" -Uzvratim mu toliko tiho da samo on može da me čuje.

"Nisam, ali sam jedini pred kime ćeš pokleknuti." -Samouvereno mi odvrati.

Ispijem svoje piće do kraja, jer sam upravo dobila poriv da ga udarim pred svim ovim ljudima.

Gledam kako jedna po jedna deveruša započije ples sa svojojm pratnjom široko se osmehujući, dok se ja ovde raspravljam sa prepotentnim muškarcem koji odlično zna šta mi njegova blizina radi.

"Jesi li za ples?" -Namigne mi.

"Sa tobom nikada." -Kratko odgovorim.

Odmaknem se od Konrada i slatko se osmehnem Janinoj majci koja mi je prilazila. Ona i moja majka su nekada bile nerazdvojne, dok se oni nisu preselili na drugi kraj države zbog posla. Nikada nisam razgovarala sa majkom o tome, ali gotovo sam sigurna da se i dalje povremeno čuju.

Ukoliko je to slučaj svakako ću od majke ponovo dobiti jednu dužu pridiku kako se jedino njena ćerka nije udala i da ona neće doživeti da šeta unučiće; a onda će neizostavno krenuti da nabraja sve moje vršnjakinje koje su decu dobile odmah nakon završetka srednje škole.

"Tifani dušo, pa šta čekaš? Samo ti još uvek nisi zaplesala..."

"Bojim se da nemam partnera." -Odglumim tugu, ali žena nije bila ni malo naivna.

"Pa kako to, lepa si i zgodna, nećeš valjda jedino ti odbiti da plešeš."

"Znate da ne poznajem nikoga ovde, nemojte se zamarati time..." -Osmehnem joj se u nadi da će odustati.

"Šta kažeš da ti ja nekoga pronađem?" -Pita bez toga da i sačeka moj odgovor.

"Stvarno nema potrebe za time..."

"Konrade, vidim i ti si sam. Moraš se složiti sa mnom da je Tifani pored moje ćerke najlepša i najelegantnija prisutna dama." -Okrene se ka njemu, a ja tačno shvatim čiju je ličnost moja prijateljica nasledila.

"Sigurno da jeste." -Konrad me još jednom odmeri od glave do pete.

"Taman kum i kuma mogu plesati zajedno, nema smisla da jedino vas dvoje stojite po strani..." 

"U pravu ste, gospođo." -Zavodnički se nasmeje Janinoj majci na šta se ona praktično istopi od sreće; a ja na listu njegovih osobina koje me iritiraju dodam i dvoličnost.

"Gospođice, mogu li dobiti ovaj ples?" -Okrene se ka meni i ispruži ruku.

Poželim da ga oteram dođavola, ali čisto iz pristojnosti pristanem ne želeći da pružim Janinoj majci povod da se još više umeša u moj ljubavni život.

Bez gubljenja jednog jedinog trenutka uhvatio me za ruku i poveo me ka velikom plesnom podijumu na kome su parovi plesali uz ritam klasične muzike. Dok smo se kretali kroz skupinu ljudi čula sam reči oduševljenja i brojna nagađanja o nama; ali u jednom su bili u pravu, pored mladenaca bili smo najusklađeniji par. Njegovo elegantno crno odelo savršeno se slagalo uz moju pastelno ljubičaštu haljinu od čiste svile. Mnoge sam ljubomorne poglede primila od slobodnih žena, a ja se i dalje nisam mirila sa činjenicom da sam mu dopustila da me pobedi.

"Nadam se da nisi zaboravila kako se pleše." -Tiho mi se obrati.

Konrad me primio za struk i približio sebi, počevši da pleše u ritmu muzike. Čvrsto me držao pripijenu za sebe i ja sam dopustila strasti da me nadvlada. Njegove ruke na meni, pogled tih azurnoplavih očiju i to zavodljivo lice udaljeno svega par milimetara od mog učinilo je da na kratko zakopam ratne sekire sa njim.

Podsetio me na veče od pre deset godina kada smo zajedno plesali ispred kafića u kome se čula romantična muzika. Ni sama ne znam kako je on mogao biti sportista, jer retki su muškarci u današnje vreme znali da plešu; a on je bio jedan od njih. Vešto me okrenuo, a zatim me ponovo uhvatio u svoje naručje. U zanosu naše usne su se dotakle na trenutak, ni sama nisam bila sigurna da li mu je to bila slučajnost ili namera.

Muzika se zaustavila, a ja sam se izvukla iz njegovog naručja želeći da pobegnem što dalje od njega. Ubrzani otkucaji srca podsećali su me na to da on mene vidi samo kao jedan od mnogih trofeja koji će osvojiti. 

Pokušao je da me zaustavi, ali sam se vešto kretala kroz masu ljudi probijajući se ka Jani i Marku koji su zaljubljeno gledali jedno u drugo. U svoj toj gužvi neka žena je po meni prosula čašu pića, a ja sam sa nevericom pogledala u veliku fleku na mojim grudima. Kratko mi se izvinila, a zatim se vratila razgovoru sa njenim poznanicima; makar mi je dala dobar razlog da na kratko pobegnem odavde.

Javim se Jani da ću na kratko otići do sobe da se presvučem, a ona me zabrinuto pogleda jer shvati da sam uznemirena. Posle par minuta ubeđivanja nekako sam uspela da je uverim u to da sam uznemirena zbog haljine i da mi je žao što je uništena.

Nakon toga trčećim korakom odem u sobu u kojoj sam boravila i odahnem tek kada zaključam vrata iza sebe. 

Zašto je morao biti tako prokleto privlačan i savršen? Šta se ovo dešava sa mnom?

Čak i ja imam svoje granice, a one su blizu pucanja zbog tih azurnoplavih očiju.

Skidam isflekanu haljinu sa sebe i visoke štikle zamenivši ih sandalama na blagu potpeticu, a zatim sam se bacila u potragu za belom haljinom do kolena koju sam ponela kao rezervu. Kao meni za inat nisam uspevala da je pronađem čitavih petnaest minuta u koferu, nakon čega sam je slučajno videla prebačenu preko stolice u blizini. Toliko sam bia rastrešena da je nisam ni primetila da je sve vreme bila u mojoj blizini.

Sednem na veliki bračni krevet i duboko dišem dajući sebi par minuta da se smirim, ali ni to mi nije mnogo pomoglo. On je prosto ubitačan po mene.

Čujem kucanje na vratima i shvatim koliko sam se zadržala u sobi, a zatim brzo navučem haljinu zahvaljujući sebi što sam izabrala onu koja je imala rajfešlus sa strane. Bacim pogled u ogledlo u uglu, samo da bih se uverila da nisam ništa zaboravila.

"Stižem!" -Potrčim ka vratila, jer je lupanje postajalo sve glasnije.

"Izvinite, tražila sam preobuku..." -Kažem očekujući da ću ispred vrata videti Pejdž ili neku od deveruša, ali ispred mene stoji moja propast.

Poželim da mu ponovo zalutim vrata ispred nosa i tako ga oteram od sebe, a ujedno i da prekinem ovaj naboj koji sam osećala između nas.

Pre nego što uspem bilo što da kažem on u tri koraka staje ispred mene, hvata me za glavu i lepi usne za moje. Povučem se par koraka unazad od iznenađenja, ali me on prati i dalje se ne odvajajući se od mene. Čujem kako se vrata iza njega zatvaraju uz tresak i odvajam se na kratko od njega da uhvatim vazduh.

Ponovo sam izgubila u sopstvenoj igri, jer sam ga želela za sebe.

Konrad mi se ponovo približava, ovoga puta ostavljajući poljupce duž celog mog vrata i postepeno se kreće ka mojim usnama. Kada ponovo priljubi svoje usne za moje ja ga čvrsto obuhvatim oko vrata, a on me podiže sa zemlje. U sledećem trenutku udarim leđima u zid iza sebe, ali mu ne dozvoljavam da prekine naš poljubac.

"Šta je to sa tobom?" -Konrad mi se obrati maznim glasom kada odvoji usne od mojih.

Taj njegov glas me vrati iz transa u koji smo oboje zapali i odmah se odvojim od njega, ne uspevajući da obuzdam svoje ubrzano disanje.

"Šta ti tražiš u mojoj sobi?!" -Viknem na njega, shvatajući kako sam se prethodno ponela.

"Nešto su me poslali da ti kažem, ali trenutno nemam pojma šta. Definitivno je bilo manje bitno od ovoga." -Rukom pokaže na razmak koji je nastao između nas.

"Vidi, pogrešila sam i zamolila bih te da ovo zaboravimo. Između nas ne može biti ničega, jer želimo različite stvari i bolje da prekinemo da se ne bi kasnije oboje kajali..." -Pročistim grlo i obratim mu se.

"Ja se definitivno neću kajati, a verujem da nećeš ni ti." -Ponosno mi priđe i šapne mi na uho istim onim maznim glasom.

"Ja definitivno hoću." -Koraknem par koraka unazad, da bih ponovo bila na sigurnoj razdaljini od njega i tog apolonskog tela.

"Ljubavi, upravo si mi pokazala da me želiš koliko i ja tebe, sada ti je džabe da bežiš od istine."

"Ja nisam tvoja ljubav!" -Pobunim se.

"Još jednom ti se izvinjavam, ali ovo između nas se neće ponoviti." -Dodam malo staloženije.

"Hoćeš da se kladimo?" -Samo da nije bio toliko prepotentan, bio bi savršen.

"Konrade, ti i ja se vraćamo na odnos koji smo imali pre ovoga. Nas dvoje ne možemo biti ni prijatelji, a kamoli šta više." -Ignorišem njegovu provokaciju.

"U pravu si, ja obične prijateljice nemam; ali nemoj da se iznenadiš ukoliko pokušam da ponovim ovo. Smatraj se upozorenom."

"Samo se ti nadaj tome." -Odgovorim mu, a on mi se i dalje smeška.

"Vidi koliko sam se zadržala! Jana se sigurno pita gde sam..." -Viknem pogledavši na sat u uglu prostorije.

"Mogu ja kumi objasniti zašto smo se zadržali, verujem da joj ne bi smetalo." -Namigne mi, a ja ga i dalje ignorišem izlazeći iz sobe.

Odem kod mladenaca i vidim da su gosti već počeli da se razilaze. Ovoga puta uzmem čašu soka od konobara, jer sam za danas imala i previše alkohola.

"Izvini što sam te namučila, znam da su koferi užasno teški..." -Jana mi se izvini čim me ugleda, a ja je zbunjeno pogledam ne znajući o čemu priča.

"Kakvi koferi?"

"Oni koje si odnela u auto... Čekaj, zar ti Konrad nije rekao da sam te zamolila da ih odneseš u auto pošto žurimo na let?"

"Nije, mora da smo se mimoišli." -Slažem u trenutku.

"Je si li dobro? Nešto si mi rastrešena..." -prijateljica me zabrinuto pogleda.

"Samo sam se umorila, zaista ne znam kako si ti ovo izdržala. Idem odmah po njih." -Okrenem se na peti i sudarim se sa gromadom od čoveka.

"Mislim da si ovo zaboravila." -Konrad mi pruža srebrnu karticu od moje sobe.

Pocrvenim istog trenutka, a novopečeni mladenci razmene poglede i počnu da se smeškaju, nakon čega neizmenično gledaju u Konrada i mene.

On će meni definitivno doći glave.