TIFANI

Probudi me jaka sunčeva svetlost i ja odmah posegnem za telefonom, jer imam osećaj da sam se uspavala. Glasno opsujem kada uvidim da su velike šanse da ću zakasniti na venčanje, jer sam trebala da ustanem pre nešto više od sat vremena.

Iskočim iz kreveta i potrčim ka kupatilu da se istuširam, dok kritikujem samu sebe jer sam ostala budna do kasno razmišljajući o nebitnim stvarima.

Istuširam se brzinom svetlosti, a zatim podignem kosu u francusku punđu jer sam sa njom najveštija. Nanosim svetlu šminku, jer sam odavno prestala da uživam u teškoj šminci posle koje bih obično imala problema sa licem.

Oblačim dugu haljinu koju mi je Jana izabrala i visoke srebrne štikle koje se odlično uklapaju uz nju. Verujem da ću kasnije proklinjati samu sebe što sam ih obula, ali ima nečega u štiklama što daje dozu seksipila svakoj ženi.

Možda budem imala sreće da Jana bude u pravu, pa pronađem društvo za veče. Iskreno mi je potrebno nešto da mi makar na kratko skrene misli sa Konrada i svoje samoće.

Ogledam se u velikom sobnom ogledalu da se uverim da je sve u redu, a odmah nakon toga mi stigne poruka od Janine i moje zajedničke prijateljice da me čeka u holu hotela.

Uzimam svoju torbu i odmah krenem da se nađem sa ostalim deverušama. Ugledam Pejdž sa još četiri nepoznate devojke u identičnim haljinama kao što je moja i priđem da se pozdravim.

Pejdž me pozdravi blagim klimanjem glave, jer ona za razliku od Jane bila dosta ozbiljnija i manje prijateljski nastrojena. Iskreno sam se iznenadila kada sam čula da je Jana izabrala za deverušu, ali pretpostavljam da su se sprijateljile jer rade u istoj bolnici.

Upoznam se sa devojkama i na kratko popričamo pre nego što primetim Janu kako nervozno silazi niz stepenice u ogromnoj venčanici koja ima previše tila po mom ukusu. Devojke i ja priđemo da joj pomognemo, a ona nam se odmah zahvali.

"Ne znam šta mi je bilo da izaberem ovu venčanicu kada u njoj ne mogu samostalno ni da se krećem!" -Iskreno nam se požalila što mi je izmamilo osmeh.

Moram priznati da je prelepo izgledala u venčanici, ali ono što je upotpunjavalo tu lepotu bila je sreća koju sam videla u njenim očima. Ona sreća koju sam viđala kod svih svojih prijateljica na dan njihovog venčanja.

"Nemoj se bespotrebno nervirati, imaš nas da ti pomognemo oko nje."

Pohvalim njen izgled i kažem joj da je muškarac koji je osvojio srećan čovek i time joj izmamim osmeh, a obrazi joj se blago zacrvene.

"Nadam se da uskoro dolazimo i na tvoje venčanje, bacaću bidermajer ka tebi." -Namigne mi, a Pejdž prekine naš razgovor sa rečima da nas fotograf već očekuje.

Požurimo ka uređenom dvorištu hotela pomažući Jani oko venčanice. Nikada nisam volela fotografisanja i obično sam ih pamtila kao jako dosadna, ali ovo je bilo posebno. Napravile smo mnoštvo zanimljivih fotografija koje su me na kratko vratile u bezbrižnu mladost. Sve smo bile iskreno srećne i nasmejane, a to je fotografijama davalo posebnu draž.

Vreme mi je prebrzo proticalo i pre nego što sam to i shvatila bili smo ispred prostorije sa glomaznim drvenim vratima u kojima su nas ostali gosti i mladoženja čekali. Pejdž i ja smo ostale uz Janu dok su ostale devojke otišle da se uvere da je sve spremno. Jana koja je inače bila najstaloženija osoba koju poznajem, nervozno je brisala znojave dlanove o venčanicu.

Nisam shvatala zašto ljudi prave ogromne proslave venčanja, jer je to mladencima samo pružalo osećaj dodatnog stresa. Po meni je venčanje trebalo biti privatna stvar provedena uz porodicu i najuže prijatelje, ali Jana je pristala na ovo samo da bi ispunila želju budućeg supruga.

Nisam lično upoznala Marka, ali sam po rečima moje prijateljice shvatila sam da ga ludo voli. Jednom mi je tokom razgovora pomenula da se penzionisao kao sportista i da sada drži neku školu sporta, a ja je nikada nisam pritiskala da mi govori o tome.

Nju nikada nisam mogla ni zamisliti sa sportistom jer je svaku vrstu sporta i vežbanja apsutno prezirala, ali život je zaista pun iznenađenja.

Janin otac izađe iz sale i ponosno se osmehne ćerci, a zatim uzme njenu ruku da je odvede do oltara.

Pejdž preuzima ulogu otvaranja vrata, a ja ostajem iza prijateljice da joj pomognem oko venčanice ukoliko za time bude bilo potrebe.

"Jesi li spremna?" -Otac je upita čim muzika počne.

Moja prijateljica nervozno klimne glavom i Pejdž odmah otvori vrata, a svi prisutni ustanu u znak poštovanja. Ja idem iza Jane pogledom prelazeći preko svih prisutnih i razmišljam koliko ovde zapravo ima zvanica.

Cela sala je dekorisana cvetnim aranžmanima, a put do oltara je posut laticama belih ruža. Prostorija je zbog staklenog zida sa pogledom na dvorište bila obasjana jakom sunčevom svetlošću koja je davala neku posebnu čar celoj prostoriji.

Preko prijateljičinog ramena ugledam nasmejanog mladoženju koji nije skidao pogled sa njegove buduće supruge. Bio je nešto viši od nje, ali po njegovom telu se videlo da je dosta vremena provodio trenirajući. Nisam ga poznavala, ali samo iz njegovog pogleda mogla sam zaključiti koliko je voli.

Pažnju mi odvuče budući kum koji stoji pored Marka i čiji pogled osetim na sebi. Bez pardona me odmeri i na njegovom licu ugledam lukavi osmeh.

Pa ovo samo meni može da se desi... Od svih ljudi na ovom svetu kum moje najbolje prijateljice je Konrad Stoun.

Gledam u njega sa nevericom, a njegov osmeh postane veći čim shvati da sam ga primetila. Istog trenutka shvatim da ovo venčanje više neće biti toliko prijatno, makar ne za mene.

Jana staje pored Marka i hvata ga za ruku, a ja stojim samo par koraka dalje od nje dok Konrad uživa u pogledu na moje telo. U pogledu mu vidim koliko me želi i da je naš prethodni razgovor upravo propao.

Nakon izgovaranja zaveta i gromoglasnog aplauza, došao je trenutak koga sam se najviše pribojavala, a to je odlazak na slikanje sa sadašnjim bračnim parom i kretenom od njihovog kuma.

Čim su Jana i Mark krenuli ka vratima, Konrad se smestio pored mene. Lukavo mi namignuvši, ali je makar bio toliko dostojan da prećuti njegove neumesne komentare kojih verujem da je imao i previše.

Kretali smo iza mladenaca, streljajući jedno drugo pogledima, ali među nama je bilo varnica koje su bile neosporive. Svakog trenutka sam morala podsećati sebe na to kakav je on čovek, jer sam padala u iskušenje da makar samo na kratko uživam u njegovim usnama.

"Šta ti radiš ovde?!" -Iznervirano sam ga upitala čim su se mladenci odvojili od nas.

"Isto što i ti, prisustvujem venčanju." -Nije skidao osmeh sa lica.

"Zar mi nisi mogao nešto reći tokom leta o ovome?"

"Tifani, veliki je Boston, kako sam ja mogao znati dolaziš baš na ovo venčanje?" -Pravio se da ne zna o čemu govorim, a videla sam koliko ga sve ovo zabavlja.

Dok nastavljam da ga streljam pogledom, pitam se kako ništa nisam posumnjala nakon toga što mi je Jana saopštila zanimanje njenog muža.

"Ja bih trebala da poverujem u tu laž?!"

"Celo naše poznanstvo je zasnovano na lažima i prećutkivanju informacija, zašto bi sada bilo drugačije?"

Poželim da mu skinem taj samouvereni osmeh sa lica, jer me neopisivo nervira čitava njegova pojava.

"Hajde lepotice, nemoj da se mrštiš, gledaju nas mladenci." -On nabaci džentlmenski osmeh gledajući u Janu koja nam pokazuje da priđemo.

"Samo se ti drži podalje od mene." -Kažem dok mašem presrećnoj prijateljici.

Ignoriše moje reči i korača pored mene, a zatim me obuhvati oko struka. Prostrelim ga pogledom, a on mi se ponosno nasmeje pogledom mi pokazujući na nasmejane mladence.

Mrzela sam što je tako pun sebe i prepotentan, a ja nisam mogla da napravim scenu jer nisam želela da kvarim Janino raspoloženje. Kumine obaveze su da smiruje i bude uz mladu tokom celog dana, a niko nije ništa rekao o tome ko treba da štiti kumu od navalentnog kuma.

Dok smo se slikali sa mladim bračnim parom njegova ruka je išla sve niže, a on je pri tome imao hladan izraz lica vešto to skrivajući od prisutnih. Nije se obazirao na moje prekorne poglede i nije mi ostalo ništa drugo nego da ga postavim na njegovo mesto.

Dok nas je fotograf slikao pored fontane nagazim njegovu nogu štiklom svom svojom težinom i uhvatim njegov pogled, a zatim se ja njemu ponosno osmehnem.

On se odmakne od mene i ja izgubim ravnotežu, padajući pravo u fontanu. U poslednjem trenutku me uhvati oko struka i njegovo lice se na nalazi toliko blizu mog da osećam njegov dah na sebi. Vreme kao da stane i ja ostanem zagledana u te azurno plave oči. Osetim poriv za njegovim usnama, ali me Janin glas vrati iz misli i urazumi me.

"Tifani, jesi li dobro?" -Zabrinuto me pogledala, a ja sam odmah povratila ravnotežu i odgurnula Konrada od sebe.

"Jesam, samo sam izgubila ravnotežu." -Osmehnem joj se.

"Lepo sam ti rekla da ne obuvaš tako visoke štikle..."

"Imali smo sreće da kum ima odlične reflekse, zar ne?" -Mladoženja se lukavo osmehne prijatelju.

Njih dvojica razmene poglede dok ja i dalje uveravam Janu da sam dobro.

"Jano, mislim da je vreme za bacanje bidermajera." -Janina majka nas obavesti, a moja prijateljica joj odgovori da odmah dolazimo.

Konačno se obradujem jer ću dobiti priliku da makar na kratko pobegnem od šetajućeg testosterona koji me nije ostavljao na miru. Nasmejem se i počnem da požurujem Janu, a ona počne sa šalama na moj račun.

"Zar si toliko nestrpljiva da ga uhvatiš?" -Namigne mi.

"Jano, odlično znaš da ne verujem u te babske priče..."

"Kako god, nego ja ću se truditi da ga bacim što bliže tebi." -Bila je uporna u svojoj nameri.

"Nema potrebe da se trudiš."

Pomognem Jani da se popne na binu sa koje će bacati bidermajer i pomerim se u stranu gledajući devojke i žene kako se bore da zauzmu što bliže mesto mladi. Pojedine su se čak i izule da bi bile u prednosti, a ja ne mogu da im se načudim jer se ponašaju kao da hvataju ključeve od najnovijeg auta koji bi dobile na poklon.

Uzmem čašu šampanjca od konobara koji je bio u prolazu i otpijem veliki gutljaj pića, nazdravljajući samoj sebi što sam provela petnaest minuta dalje od nadmenog gospodina.

"Zar ne bi trebala da im se pridružiš? Nisi li mi rekla da želiš brak?" -Obrati mi se dobro poznati dominantni glas.

"Nisam li ja tebi rekla da me se kloniš?"

"Samo razgovaramo, žene željne braka se obično bore za bidermajer."

"Neću da se guram sa njima, pojedine žene bi me lagano oborile, a meni je dosta blamova za jedan dan." -Nevoljno se prisetim situacije pored fontane.

"Od kada si ti to izgubila ambicioznost da u svemu budeš najbolja?" -Podrugne mi se.

"Ne hvata se princ na belom konju, nego zavelo prelakirano cveće."

Okrenem se ka njemu i dalje uživajući u svom piću, a moj odgovor mu izmami glasan smeh koji dugo nisam čula.

U sledećem trenutku osetim kako mi nešto upada u naručje i instinktivno spustim pogled, videvši da je bidermajer moje prijateljice ipak završio kod mene i nakon toga čujem gromoglasan aplauz praćen zviždanjem. Zapanjeno gledam oko sebe, očekujući da vidim da je ovo neka šala; ali sve što dobijem su bili pogledi puni prezira od žena koje su se vatreno borile da ga osvoje za sebe.

"Izgleda da ti se želje ipak ispunjavaju." -Konrad mi se nasmeje osmehom od milion dolara, pre nego što se odmakne od mene puštajući Janu da me zagrli.