TIFANI

Prošlo je četrdeset i pet minuta od kada je avion poleteo, a ni jedno od nas nije reklo ni reč. Gledali smo jedno u drugo prekornim pogledima, ali to je bilo sve. Konrad me još jednom odmerio uživajući u viskiju koji mu je stjuardesa prethodno donela, a to je bila kap koja je prelila čašu.

"Reci šta imaš."

"Promenila si se i to mnogo. Još si atraktivnija, ali i drčnija."

Bio je u pravu, više definitivno nisam bila poslušna tinejdžerka bez stava. Godine su učinile svoje i ja sam počela da se borim i zauzimam za sebe, a verujem da je i to jedan od razloga što sam teško uspevala da pronađem partnera. Nisam ja kriva što većina današnjih muškaraca ni sama ne zna šta želi od života, a ja se jednim takvim nisam mogla biti.

"Verujem da nam je to obostrano."

"Želim da ponovimo ono od pre deset godina." -Smireno je rekao igrajući se sa  sada već praznom čašom.

"Molim?!" -Zaista sam bila iznenađena njegovom direktnošću.

"Nas dvoje smo zrele osobe i želim da ponovim onu avanturu sa tobom. Ti želiš mene, ja želim tebe, toliko je jednostavno."

Nizu njegovih negativnih promena tokom godina dodam i višak arogancije, potrebu za šefovanjem i višak samopouzdanja. Možda sam ovo želela kao tinejdžerka, ali te godine su odavno prošle.

"Žalim slučaj, ali ne delimo iste želje." -Prostrelim ga pogledom.

On možda ima telo o kome svaka žena sanja, ali i odbojnu ličnost koja ide uz to u paketu. On je emocionalno nedostupan i pakleno hladan. Navikao je da mu se žene bacaju pod noge, ali sa mnom to ipak neće doživeti. Ja nikada sebi neću dozvoliti da nekome budem samo jedna u nizu, a on nije muškarac koji želi vezu ili bilo šta ozbiljnije od toga.

"Prestani da lažeš, u pogledu ti vidim da me želiš koliko i ja tebe."

"Baš me interesuje da čujem šta još vidiš." -Prekrstim noge i zabacim se u udobno avionsko sedište.

"Prkosnu ženu koju planiram da ukrotim u skorijem vremenskom periodu."

"Slušaj Konrade, ono što ti želiš možeš pronaći u svakom iole elitnijem noćnom klubu. Ta mesta su sigurna sam puna devojaka i žena koje bi želele da ti greju postelju na jednu noć, ali ja nisam takva i ne planiram da postajem. Niti zbog tebe, niti bilo koga drugog."

"Siguran sam da možemo doći do kompromisa. Šta je to što ti želiš?" -Zainteresovano me pogleda i nadlakti se na kolena.

"Gospodine, gospođice, uskoro slećemo." -Stjuardesa se pojavi i prekine nas.

"Dobro razmisli o odgovoru, jer ja planiram da nastavim ovaj razgovor."

"Ja ne planiram." -Kratko kažem.

Sletanje protekne u tišini, a Konrad mi se sve vreme osmehivao očekujući da ću popustiti. Čovek je toliko uveren da ću pristati da se poigra sa mnom i odbaci me, ali izgleda da će mu jedna želja u tom njegovom samouverenom svetu ipak ostati neispunjena. 

Čim nas stjuardesa odavesti da možemo izaći iz aviona ja potrčim ka izlazu, ne osvrćući se na Konrada, jer planiram da uhvatim prvi taksi i odem što dalje od njega.

U par koraka se nalazi ispred mene, hvata me za glavu i lepi usne za moje. Povučem se unazad od iznenađenja, ali Konrad ide za mnom. Čujem aerodromsku buku oko nas i mnoštvo radnika kako međusobno razgovaraju, ali on se na to ne obazire kao ni ja. Osetim nalet emocija koji sam osetila pre mnogo godina, ali se urazumim i odmaknem se od njega.

Spustim dlan na njegove grudi, sačekam da otvori oči i pogleda me, a zatim mu lupim šamar. Očekujem da će početi da viče, ali me on samo iznenađeno pogledao.

"Već sam ti rekla da me ne interesuješ, a to ti je bilo upozorenje."

"Nisam imao takav osećaj pre par sekundi. Želiš ti mene, ali ne želiš to da priznaš." -Lukavo mi se nasmeje, a ja poželim da mu skinem taj osmeh sa lica.

"Ovo se više neće desiti."

"Naravno da hoće i to uskoro." -Bio je uporan.

"Pitao si me šta želim i ja ću ti pružiti taj odgovor."

"Rešila si da popustiš? Iskreno sam mislio da će mi trebati više vremena sa tobom..." 

"Želim romantiku i emocijonalnu povezanost u vezi, a ne samo telesno zadovoljstvo. Želim brak i sve što ide uz njega, želim decu; a ne neku suludu avanturu koja će trajati ko zna koliko. Na poslovnom planu sam se ostvarila, a sada želim to i na porodičnom." -Tačno sam videla kako mu je osmeh nestao sa lica.

"Izvini, onda sam te pogrešno procenio." -Uozbiljio se.

On je bio neuhvatljiv i nije želeo da se vezuje za žene, a ovo je bio odličan način da ga oteram dalje od sebe. Nisam želela decu istog trenutka i definitivno ne žurim sa tim, ali on to nije morao znati. Muškarci su dosta jednostavniji od nas žena, pomeneš im decu tokom sastanka i oni odmah nestanu. 

"Dakle, Konrade Stoun, produži u prvi noćni klub. Hvala na vožnji i želim ti ugodan ostatak večeri. Iskreno se nadam da se više nećemo videti."

Sporim koracima nastavim ka izlazu sa aerodroma osećajući njegov pogled na sebi, ali me on ovoga puta nije zaustavljao. Smestim se u taksi i kažem vozaču ime hotela u kome odsedam, a zatim obavim poziv i javim roditeljima da sam sletela.

Vožnja do hotela se odužila zbog zastoja u saobraćaju, a to mi je ostavilo previše vremena za razmišljanje koje nisam želela. Iskreno, koliko god sam želela da ga odgurnem od sebe, bilo je nešto u njemu što me privlačilo; a to nije bio samo fizički izgled. 

Dodirnem usne koje je on do nedavno ljubio i nevoljno sebi priznam da mu u tome nije bilo ravnog. Prva ljubav ipak zaborava nema.

Najjednostavnije je bilo sanjati o savršenom životu sa njim, ali morala sam biti realna. Mi više nismo tinejdžeri da bi se zabavljali bez obaveza, a takođe sam znala da se formirane ličnosti ne menjaju. Koliko god žena bila savršena, ona nikada ne može promeniti muškarca. Sem toga previše je on prepotentan i željan šefovanja za moj ukus. Ne znam iz kog razloga, ali osećala sam kako mi se srce steže pri samoj pomisli da ćemo se ponovo rastati.

Taksista me obavesti da smo stigli prekidajući moje razmišljanje o Konradu, a ja mu platim i uđem u hotel. Smestim kofer u sobu i presvučem se u prijatnu trenerku, a zatim odem do sobe u kojoj je boravila Jana. Blago pokucam na vrata, jer ne želim da je probudim ukoliko je zaspala; ali posle par trenutaka vrata se otvore i ona me privuče u čvrsti zagrljaj.

"Već sam počela da se brinem da nećeš doći."

"Znaš da ne bih propustila venčanje najbolje prijateljice."

"Razgovaraćemo kasnije, haljina je na fotelji idi da je probaš dok nam ja sipam piće. Šta želiš?"

"Jano, ti treba rano da ustaneš, ne mislim da je to dobra ideja." -Iskreno joj kažem.

"Imamo svašta da nadoknadimo, a jedno ili dva pića neće ništa promeniti u vezi mog venčanja. Probaj tu haljinu, nadam se da sam pogodila veličinu." -Izvadila je flašu belog vina iz malog bara u uglu sobe.

"Znaš da mi je haljina nebitna."

"Meni je bitno kako će mi jedna od deveruša izgledati na slikama." -Nasmejala se.

Popustim i probam dugu pastelno ljubičastu haljinu na jedno rame. Moram priznati da je zaista izgledala neverovatno, a Janin osmeh postane širi kada me ugleda.

"Koja je tvoja tajna?"

"Kako misliš?" -Iznenadi me pitanjem.

"Hajde reci ti meni kako odlično izgledaš u svakom komadu odeće, imam osećaj da sam ti dala džak da bi ga iznela kao manekenka."

"Jano, ne preteruj.

Istina je da sam čest posetilac teretane, jer volim da se u svom telu osećam najbolje što mogu; ali moja najbolja prijateljica je ipak preterivala. Napornim treninzima sam na neki način pokušavala da pobegnem od samoće i ona definitivno nije imala na čemu da mi zavidi.

Bacim pogled na obližnje ogledalo i nasmešim se svom odrazu. Nisam neki narcis, ali povremeno mi prijaju pažnja i komplimenti na račun mog izgleda.

"Šta ima novo?" -Pitam je dok skidam haljinu.

"Kao što vidiš, udajem se." -Našali se, a ja ugledam iskreni osmeh na njenom licu.

"Šta ima kod tebe?" -Pružila mi je čašu vina koju sam ja rado prihvatila.

"Sem posla i pacijenata, moj život je mirno more. Nemam tako uzbudljiv život kao ti." -Namignem joj, a onda se obe nasmejemo.

"Šta je sa ljubavlju?"

"Bojim se da ni od toga nema ništa." -Ispijem vino do kraja.

Izostavim činjenicu da sam srela Konrada, jer je moja prijateljica teški romantik koji veruje u pravu ljubav. Jako sam srećna što je pronašla čoveka sa kojim će provesti ostatak svog života, ali nisam mogla da ne osetim neku vrstu tuge u sebi.

Tokom prethodnih godina gledala sam kako mi se jedna po jedna drugarica udaje, a samo sam ja ostajala sama. Ona je poslednja od mojih prijateljica koja će stati na ludi kamen i zasnovati porodicu, a to znači da će imati manje vremena za druženje što je i normalno. Iako sve kažu da brak neće ništa promeniti, to nikada nije tačno. One dobijaju muževe i decu koja postaju centar njihovog sveta, a ja se iskreno nadam da ću to i sama doživeti jednog dana.

"Imaš sutra ceo dan, Mark ima brojne zgodne prijatelje koji su neženje, neki od njih bi ti se sigurno mogao dopasti.

"Čisto sumnjam, ali može biti zanimljivo."

"Pošto si uspela da dođeš imam pitanje koje već duže vreme želim da ti postavim..." -Videla sam da joj je neprijatno.

"Pitaj šta god želiš." -Kažem dosipajući sebi vino.

"Hoćeš li da mi budeš kuma?" -Upita me sa osmehom, a ja zamalo ispustim čašu od iznenađenja.

"Jano, jesi li sigurna u to?"

"Naravno da jesam, ranije te nisam pitala jer nisam želela da ti stvaram pritisak oko dolaženja na venčanje i tvojih obaveza..."

"Naravo da hoću!" -Privučem je u čvrsti zagrljaj.

Znam koliko joj je ovo značilo i bila sam presrećna zbog toga što me izabrala za kumu.

_______________________________________

Mišljenja mi pišite u komentarima. ❤