TIFANI

Završila sam drugu smenu kada me prijateljica sa pulmologije pozvala da večeras izađemo i proslavimo njen rođendan. Razmišljala sam da je odbijem, jer se ne sećam kada sam se poslednji put naspavala; ali onda mi je kroz misli prošao život koji Konrad verovatno vodi. Potvrdim svoj dolazak i ubrzo dobijem adresu noćnog kluba.

Taj je sigurno u naručju onih žena ili njima sličnih, koje se po meni tako i ne mogu nazvati. Tačno sam mogla zamisliti kako ih iskorišćava kao mene i osetila sam kako se bes nakuplja u meni.

Dane sam provodila odrađujući duple smene i to mi je pomagalo da ne mislim na njega, ali noći su bile neopisivo teške jer sam stekla naviku da ih provodim u njegovom naručju.

Sve što sam želela bilo je da žalim za njim, ali to sebi nisam dozvoljavala. Prvih pet dana sam samo sedela i plakala u svom stanu, a nakon toga sam provela par dana kod roditelja i odlučila da svoj život dovedem u red. Bila sam i ljuta i povređena, ali zaista ne znam šta sam mogla očekivati od muškarca koji važi za jednog od najvećih srcelomaca.

Gospodin je čak imao smelosti da me čeka ispred stana i traži na poslu, ali nije znao da sam ga ja one noći otpisala. Nisam mu nikada pravila ljubomorne scene kao on meni, ali sam od njega očekivala vernost i poštovanje. On je moju tolerantnost iskoristio i vešto mi je natrljao na nos. Još uvek nisam mogla da verujem da je želeo da me iskoristi i nakon toga se prepusti onim ženama koje su mu verovatno nadomeštale ono što ja nisam mogla.

Pružam sebi mesec dana da ga zaboravim, a nakon toga se vraćam starom načinu života; jer ja neću biti jedna od onih koja večno pati za jednim muškarcem. Dala sam mu šansu i on je protraćio, a ja drugu šansu ne pružam nikome.

Čak i da sam mogla da vratim vreme isto bih postupila, jer mi je to pružilo da saznam kakav bih odnos imala sa njim i stavim tačku na avanturu od pre deset godina. Zahvalna sam mu na svakom trenutku koji smo proveli zajedno, ali vreme je da ga izbacim iz svoje glave jednom za svagda.

Stigla sam u stan i prvo što sam ugledala bile su kartonske kutije u koje sam spakovala sve haljine koje mi je Konrad poklonio, već par dana ne stižem da mu ih vratim; ali sutra ih šaljem nazad prvobitnom vlasniku sa posvetom da ih prosledi svojim mezimicama. Bila sam glupa što sam mu verovala, ali ja nisam jedna od onih koja ga  je želela samo zbog skupocenih poklona i to ću mu staviti do znanja.

Istuširala sam se i otišla do svog ormara da pronađem haljinu koja će mi podići samopouzdanje, a posle dužeg razmišljanja odlučila sam se za kratku vatrenocrvenu haljinu koju ću uklopiti sa ružem iste nijanse. Kosu sam uvila i pustila je da slobodno pada, jer nisam želela da izgledam par godina mlađe. Nisam odlazila u teretanu već par dana, ali nakon samo jednog pogleda u ogledalo dobijem motivaciju da mu se vratim. Imam telo na kome mi mnogi zavide, ali kao i svaka žena imam svoje bubice koje mi govore da uvek može bolje.

Haljina savršeno ističe sve moje atribute, a kada je ukombinujem sa jarkocrvenim ružem i vrtoglavo visokim štiklama zadovoljno se osmehnem svom odrazu. Noćas planiram da se napijem i zaboravim na sve probleme, a pogotovo na plave oči koje mi ne daju mira sve ove dane.

Pozvala sam taksi i javila drugaricama da stižem, a nakon toga sam odgovorila majci na njene poruke, uveravajući je da sam dobro. Moji roditelji su znali da sam prekinula sa Konradom, ali nisu znali razlog i ja nisam planirala da im ga otkrijem. Pružili su mi prostora i dali vremena da to prevaziđem, a to je ono što mi je najviše trebalo.

Ispred kluba sam se našla sa prijateljicama koje su me odmah veselo dočekale i sve smo bile spremne za jedno nezaboravno veče. Mi smo bile jedne od retkih koje još uvek nisu imale svoje porodice i već smo počele međusobno da se šalimo da će tako i ostati. Dok su naše vršnjakinje noći provodile u naručju voljenih muškaraca, mi smo se još uvek opijale kao klinke i zabavljale kao da sutra ne postoji. Svaka od nas je iza osmeha krila usamljenost i neku svoju priču od koje je pokušavala da pobegne, tražeći nekoga ko će joj u tome pomoći.

Nije prošlo ni sat vremena od našeg dolaska, a ja sam već izgubila pojam o tome koje mi je ovo piće po redu. Sve smo bile pripite i odavno smo prestale da se kontrolišemo, ispijajući sve što nam je konobar stavljao na sto. Večeras smo čak zaboravile i na naše pravilo da ne prihvatamo pića od muškaraca koje ne poznajemo, što je značilo da su se flaše skupocenog alkohola samo gomilale u našem separeu.

"Za našu slobodu i to što nemamo vrišteću decu koja bi nam oduzela to!" -Pripita Maja je rekla i podigla čašu.

"Živeli!" -Ostale devojke i ja smo rekle ispijajući još po jedno piće.

"Devojke, ja idem u lov, a to bih i vama preporučila." -Maja je ustala i rukom prošla kroz svoju kosu, a zatim se nespretno izvukla iz našeg separea.

Jedna po jedna prijateljica su je pratile i na kraju sam ostala sama okružena samo praznim čašama, jer ni jedan prisutni muškarac nije ispunjavao moje visoke kriterijume; a kako bi i mogao kada su oni posle Konrada postali još viši, ukoliko je to ikako bilo moguće.

Svakom od njih sam nalazila neku manu, iako zapravo ni jednom ništa nije falilo; sem toga što nisu bili Konrad. Ni jedan od njih nije činio da mi srce brže zakuca ili da osetim varnice u vazduhu pri samom pogledu na njega.

Nedaleko od sebe ugledala sam muškarca plave kose i privlačnog tela, na trenutak mi se učinilo da vidim svog bivšeg i duboko u sebi sam poželela da je to on; a srce kao da je poželelo da mi iskoči iz grudi. Odmah sam se prekorila zbog toga, podsećajući sebe na ono što mi je učinio, ali kroz glavu su mi prolazili samo trenuci provedeni sa njim. 

Oni u kojima je uspevao da mi okrene svet naopako pri samom dodiru mog tela i oni u kojima je samim svojim dominantnim izgovorom mog imena činio da elektricitet prođe kroz svaku moju ćeliju. Prisetila sam se osećaja njegovih usana na mom vratu dok mi govori koliko sam mu nedostajala.

Samo sam želela da ovu tugu izbacim iz sebe, a možda je jedini način da to uradim uz pomoć drugog muškarca. Sutra se mogu kajati, ali večeras želim da makar na kratko sebi skrenem misli sa svog slomljenog srca i onoga koji me doveo do ovog stanja.

Gledala sam neko vreme u plavušana koji me podsećao na Konrada i pod dejstvom alkohola sam odlučila da mu priđem bez previše razmišljanja. On me zadovoljno odmerio pogledom, jer je i sam shvatao koliko sam bolja od njega.

"Ja sam Aron." -Obratio mi se piskavim glasom koji ni malo bio nalik onom dominantnom glasu na koji sam se toliko navikla i koji je činio da jeza prođe kroz čitavo moje telo.

Spustila sam prst na njegove usne i pokazala mu da ostane tih, jer je njegov glas rušio iluziju koju sam želela da stvorim za sebe. Zavodljivo sam igrala ispred njega, dok se on zadovoljno osmehivao ponosan što je u društvu žene kao što sam ja. Tokom svakog trenutka koji sam provela sa njim u mislima mi je bio Konrad i naš prethodni dogovor da neću izlaziti sa drugim muškarcima.

Imala sam osećaj kao da ga varam i pri svakom dodiru ovog muškarca osećala sam se prljavo, iako je Konrad to zapravo sve vreme radio meni. Preko svega sam mogla preći, ali preko prevare nisam. Koliko god me on činio srećnom, muškarac koji jednom prevari ženu učiniće to ponovo; a ja sebi nisam mogla dozvoliti da pored sebe imam nekog takvog. 

Ali čak i pored mojih čvrstih uverenja, bilo je teško pomiriti se sa činjenicom da je između nas gotovo. I pre njega sam doživljavala raskide, ali ni jedan me nije ni upola boleo kao ovaj.

Približila sam se usnama muškarca čije sam ime već zaboravila i on me obuhvatio oko struka. Želela sam da ga poljubim i time stavim tačku na svoju prethodnu vezu, jer bih time na neki način prekršila obećanje dato Konradu i nadala sam se da ću na taj način konačno postati slobodna.

Sve u meni je vrištalo da se pomerim od njega, ali ja sam i dalje izgubljeno gledala u njegove usne. Kada su nas delili samo milimetri osetila sam nalet hladnoće kako prolazi kroz čitavo moje telo i odjednom mi je postalo zagušljivo. Borila sam se za svaki udah, a smrad alkohola i duvanskog dima u vazduhu mi to nisu dozvoljavali.

Otrgla sam se iz naručja muškarca i potrčala ka izlazu iz kluba jedva uspevajući da se provučem kroz gužvu koja je vladala, a tek kada sam izašla na čist vazduh duboko sam udahula i pogledala ka nebu. Osetila sam kako mi se pluća ponovo pune svežim vazduhom i težina u grudima koju sam prethodno osetila kao da je nestala. Noć je bila neobično oblačna i hladna za ovo doba godine. Vetar je počinjao sve jače da duva, a ja sam prekrstila ruke da bih se makar na taj način zagrejala.

Gledala sam užurbani grad ispred sebe, a nešto u meni mi nije dalo mira. Kao da sam čula Konradov glas, ali kada sam se okrenula njega nije bilo nigde. Imala sam loš predosećaj koga nisam mogla da se oslobodim. Pre nego što sam uponovo ušla u klub bacila sam pogled na svoj ručni sat i uvidela da je ponoć već prošla.

Bila sam umorna i želela sam da se javim prijateljicama pre nego što stavim tačku na ovo veče koje mi nije pružilo nikakvu utehu za kojom sam tragala.