TIFANI

Moj život se definitivno poigrava sa mnom, jer sam upravo videla čoveka koji je bio moja prva ljubav. Svako u životu ima neki greh zbog koga se kaje, a moj ima nekih trideset i dve godine i stoji ispred vrata. Još uvek je bezobrazan, drzak, neopisivo privlačan i izgleda kao da sa lakoćom lomi ženska srca.

Na licu sam mu videla da ga život nije mazio, jer je postao dosta ozbiljniji i staloženiji; nije bilo ni traga od onog nestašnog mladića koji je svakodnevno znao da me iznenadi. Godine su ga dosta promenile, ramena su mu bila dosta šira, a kosa kraća da bi odavao utisak profesionalnosti. Opuštene majice na brtele i šorceve, zamenilo je crno poslovno odelo ukombinovano sa belom košuljom koja je savršeno ocrtavala te izvajane mišiće. Ali ono po čemu sam ga odmah prepoznala bile su te oči boje mora koje su krile mnoge tajne.

Sve ove godine sam čeznula za njima i pitala se šta li je sa njim, a on je postao uspešan muškarac zbog koga sam primila poziv i od direktora bolnice. Moj Konrad se u potpunosti promenio, a ja sam se plašila da me prepoznao; ne bih to podnela, jer način na koji sam se ponela prema njemu i ostavila ga i dalje su u meni budili osećaj beskrajne krivice.

Imala sam mnoga pitanja, ali ne verujem da ću i na jedno od njih dobiti odgovor.

"Doktorka?" -Tinejdžer koji je ušao u moju ordinaciju mi se obratio, prekidajući sva moja razmišljanja.

Duboko udahnem pre nego što ponovo postanem u potpunosti profesionalna.

"Izvinite, šta Vas muči?" -Izvinem se dečku koji me podseća na mlađu verziju njegovog starijeg brata.

"Molim Vas, bez tog persiranja, pruža mi dodatni osećaj nervoze."

Posvetim punu pažnju njegovom pregledu i nalazima koje mi je pružio. Bio je u potpunosti zdrav mladić i nisam videla razlog zbog kog nije bio spreman za operaciju, te sam sastavila izveštaj i potpisala ga.

"Mogu li da ti postavim jedno pitanje?" -Pogledam u plavokosog dečka.

"Ukoliko i Vi meni odgovorite na jedno." -Osmehne mi se.

Ovaj odgovor mi izmami iskreni osmeh jer me priseti na ono letovanje od pre deset godina, znači zavodnik je na brata. Ne mogu da kažem da sam iznenađena, jer dečko ima sve ono za čime devojke njegovih godina žude.

"Čini mi se kao poštena nagodba."-Nasmejem se. -"Otkud mladom momku kao što si ti ovako ozbiljna povreda lakta? Ove povrede se obično leče fiksacijom, a komplikacije se obično dešavaju kod dugododišnjih tenisera."

"Vidim da uopšte niste upućeni u novine u sportu, ali i ja je imam upravo zbog razloga koji ste prethodno naveli."

Bio je u potpunosti u pravu, ako me šta u životu nije zanimalo to su bila sportska takmičenja. Bila sam antitalenat za sve sportove i samim tim se nisam ni trudila da pratim bilo kakve sportske turnire.

Ko je zapravo ovaj dečko ispred mene?

"Odakle poznajete mog brata?" -Zainteresovano me pogleda.

"Molim?" -Iskreno se iznenadim njegovim pitanjem.

"To je pitanje na koje ja želim odgovor."

"Pogrešno si shvatio, verujem da me tvoj brat pomešao sa nekime." -Previše brzo odgovorim.

"Nisam ubeđen u to, ali hajde sada." -Slegnuo je ramenima uz široki osmeh.

"Drago mi je što smo se upoznali Metju, nemoj da se brineš to je samo rutinska procedura. Tvoj doktor je moj dobar prijtelj." -Kažem pružajući mu moj izveštaj i nalaze koje mi je prethodno dao.

"Vi ostajete moja doktorka, nadam se da se vidimo što kasnije, jer mi se iskreno ne žuri sa tim mučenjem."

"Metju, ja sam samo trenutna zamena za tvog anesteziologa, ne možeš tek tako menjati doktore."

"Vama verujem, a moj brat će se potruditi da se to dogodi inače moj pristanak za operaciju otpada."

Bože, on je zaista Konradova mlađa verzija. Gledala sam veselog tinejdžera i kunem se da je Konrad bio isti ovakav pre mnogo godina; sve je bilo identično od vesele naravi do fizičkih karakteristika.

"Vidimo se." -Uputi mi još jedan osmeh pre nego što izađe iz ordinacije.

Ja počnem da pospremam, pokušavajući da na taj način izbegnem susret sa muškarcem koji je još uvek bio ispred vrata, ali posle nepunih pet minuta besni Konrad je ušao i smestio se ispred mog radnog stola.

Pažljivo ga osmotrim, pokušavajući da na njemu nađem bilo kakvu manu, ali je ne prolazim. Odelo mu je i posle napornog dana idalje savršeno ispeglano i skrojeno baš po njegovoj meri. Kosa dosta kraća, ali i dalje plava bez i jedne sede. On tokom ovih godina nije stario nego se samo prolepšao, postajući dosta ozbiljniji i krupniji. Preko te uske košulje sam jednostavno nazirala svaki mišić na njegovom telu i svaku neravninu na istom.

"Alisa, vidim da ti je otvaranje kozmetičkog salona propalo." -Prostreli me pogledom, podsećajući me na još jednu izrečenu laž.

Ni sama ne znam odakle mi je dolazila tolika maštovitost dok sam bila sa njim.

"Gospodine Stoun, ja zaista ne znam o čemu Vi pričate." -Nastavim sa svojom glumom, koja mi nimalo dobro nije išla, jer me on čitao kao otvorenu knjigu.

"Hajde prekini sa lažima i makar jednom u životu budi iskrena." -U naletu besa je lupio šakom od sto, a ja sam ga gledala praveći se da me to nije nimalo nije doticalo.

"Nisam izgleda jedina koja je lagala, zar ne Konrade Blek?"

"Ja možda jesam slagao za prezime, ali ti si meni predstavila nepostojeću osobu!" -Zagrmeo je na mene.

Previše se nervirao zbog jedne tinejdžerske avanture ukoliko mene pitate.

"Tako je, napravi krivca od mene; ali mi samo odgovori od kada to zaposleni u obezbeđenju jednog noćnog kluba postaju osobe zbog koje mene zove direktor bolnice?"

"Čekaj, sad se praviš da ne znaš ko sam ili šta?"

"Ti si neko ko sebi previše daje za pravo zbog jedne kratke tinejdžerske avanture koja se desila pre više od deset godina. Moj život i karijera se tebe ne tiču, kao što se ni tvoj život ne tiče mene." -Bila sam otrovna u istoj meri u kojoj je i on.

Bila sam glupa što sam čak i na trenutak pomislila da je on isti onaj Konrad sa kojim sam osetila onakvu vatrenu privlačnostu. To sada nije ni bitno, jer niko ne može oživeti strast i ljubav koja se desila pre nešto više od decenije između dva nezrela tinejdžera.

"Vidim da si i dalje u svakom trenutku spremna za raspravu." -Mogu se zakleti da mi se blago osmehnuo i odmerio me pre nego što je izašao iz ordinacije, ostavlajući me samu sa pitanjima koja su postajala sve brojnija.

Sela sam u fotelju pokušavajući da shvatim šta mi se sve desilo u toku prethodnih sat vremena. Saznala sam da nisam bila jedina koja je lagala i imala svoje tajne, a uz to sam dobila priliku da ga sretnem posle toliko godina. Nakon nekih dvadesetak minuta izaša sam u prazan hodnik i odmah nakon prepuštanja smene otišla sam pravo u svoj stan.

Ulazim u prazan stan nakon čega odlazim pod hladan tuš da razbistrim misli. Nakon tuširanja uhvatim sebe kako nervozno hodam po stanu, ovo nije ni malo bilo nalik na mene. Ja sam neko ko je uvek smiren bez obzira na okolnosti, a danas jednostavno nisam sva svoja. Legnem u krevet, ali ne uspevam da zaspim ni posle sat vremena; jer čim zatvorim oči vidim samo jedno lice i jedne plave oči.

Uzmem laptop i otvorim jedan od davno zaturenih foldera u kome nađem naše tri zajedničke fotografije. Odavno sam želela da ih izbrišem, ali nikada za to nisam smogla snage. U tom periodu sam bila najsrećnija i na kratko sam poverovala da bajke postoje, a onda se desio život koji mi je pokazao koliko je to nemoguće.

Osetim se kao paćenica dok ustajem i u sred noći u pretraživač ukucavam Konradovo ime i prezime. Za manje od pola sekunde ugledam mnoštvo naslova i njegovih slika.

Teniserska zvezda odlazi u penziju.

Novi posao do nedavno poznatog sportiste.

Razlog zbog kog je Konrad Stoun rešio da se povuče iz sveta sporta.

Konrad Stoun otvorio još jedan luksuzni hotel.

Pažljivo pročitam sve vesti pitajući se u kom svetu sam ja živela. Muškarac koga sam tražila sve ove godine mi je bio ispred nosa, a ja to uopšte nisam znala. Nikada ne bih ni pomislila da je on bio sportista i to još teniser, ali pretpostavljam da sam se trebala zapitati zašto je imao onakvo telo.

Ukoliko su informacije tačne, on nikada nije ni bio obezbeđenje u klubu i trenirao je tenis od šeste godine. Ja sam se zabavljala sa teniskom zvezdom u usponu, a da to nisam ni znala. Na trenutak se zamislim i shvatim da to nikako ne bi promenilo naš odnos. Ja bih ponovo otišla, jer sam imala jasne ciljeve i smatrala sam da bi me momci samo usporavali na tom putu. Veza iziskuje ljubav i vreme, a ja sam tada sve slobodno vreme želela da posvetim fakultetu; ne želeći bilo kakvu distrakciju. Mnoge moje vršnjakinje su uspevale da nađu balans između toga da budu uspešne studentkinje i imaju momke, ali ja jednostavno nisam želela da rizikujem.

U mislima se vratim u prvu noć koju sam provela pored njega i pokušam da ga zamislim kao poznatog dečka koga prate fanovi, ali mi to samo izmami smeh. Istina je da je bio mnogo privlačniji od svih momaka koje sam do tada upoznala i da je bilo neizbežno da devojke luduju za njim, ali ipak mi se sve ovo činilo previše nestvarnim da bi bilo istinito.

Ono što me iz ne znam kog razloga posebno zabolelo bile su njegove slike u naručju mnogih devojaka. Posebno su bile zanimljive one iz njegovog noćnog života, a njih je bilo ponajviše. Po tekstovima iz novina od je bio jedan od vodećih zavodnika među potnatima. Zapitam se da li možda ima devojku ili verenicu, ali odmah se prekorim zbog toga i ostavim laptop daleko od sebe.

To nije nešto što treba da me interesuje. Ono što smo nas dvoje imali je bilo posebno, ali sve je to sada samo lepa uspomena na neke bezbrižnije dane. Previše smo se nas dvoje promenili da bih i pomislila da imamo ikakvu šansu da se to ponovi. 

Odgurnem laptop dalje od sebe i vratim se u krevet, a umor me ubrzo nakon toga nadvlada.

________________________________________